Тачно изложење Православне вере
Свети ЈОВАН Дамаскин
82. О вери и крштењу
Исповедамо, пак, једно крштење за опроштење грехова и за живот вечни: јер крштење објављује смрт Господњу. Кроз крштење, дакле, бивамо погребени заједно са Господом,[1] као што вели божански Апостол. Наиме, као што се смрт Господња једанпут одиграла, тако се једанпут треба и крстити; a крстити се треба, према речи Господњој, у име Оца и Сина и Светога Духа,[2] која нас поучава да исповедамо веру у Оца и Сина и Светога Духа. Стога, дакле, они који су крштени у име Оца и Сина и Светога Духа, и који су научени да је једна природа божанства у три ипостаси, те се наново крштавају, они изнова разапињу Христа, као што каже божански Апостол: Јер није могуће оне који су једном просветљени[3] … поново враћати на покајање, пошто они са своје стране опет распињу и руже Сина Божијега.[4] А оне који нису крштени у име Свете Тројице, њих ваља наново крстити. Јер, иако божанствени апостол каже да се у Христа Исуса u у смрт Његову крстисмо[5] не каже да призивање крштења треба тако да бива, него да је крштење образ смрти Христове; јер крштавање са три погружавања знаменује три дана погребења Господњег. Крштење у Христа показује да се крштавамо верујући у Њега. Немогуће је, наиме, поверовати у Христа ако не будемо научени исповедању вере у Оца и Сина и Светога Духа. Јер Христос је Син живога Бога[6] којега је Отац помазао Светим Духом,[7] као што вели божански Давид: Тога ради помаза те, Боже Бог твој уљем радости више него другове твоје.[8] А Исаија каже у име Господње: Дух је Господа Бога на мени, којим ме Господ помаза.[9] Господ је, међутим, поучавајући своје ученике о призвању, говорио: Крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа.[10] Но Бог нас је саздао за непропадивост[11] па пошто смо преступили Његову спасоносну заповест, осудио нас је смртном погибијом како зло не би постало бесмртно, снисходећи својим слугама по својој превеликој доброти и постајући подобан нама, и својим страдањем искупио нас је од пропадивости, те нам је из свог светог и пречистог ребра[12] источио извор очишћења: воду за поновно рођење и изглађивање греха и пропадивости, a крв као пиће[13] које прибавља вечни живот. Дао нам је и заповест да се препорађамо водом и Духом,[14] тако што се, молитвом и призивањем, Свети Дух спушта на воду. Пошто је, дакле, човек двострук, из душе и тела, даровао нам је и двоструко очишћење, то јест водом и Духом: Духом који обнавља у нама оно што је по образу и по подобију, и водом која, благодаћу Духа, очишћује тело избављајући га од греха и пропадивости, тако да вода представља образ смрти, а Дух пружа залог[15] живота.
Јер од почетка Дух Божији се дизаше над водом.[16] И од почетка Писмо сведочи о томе да вода има моћ очишћења. У доба Ноја Бог је водом потопио светски грех.[17] Сваки који је био нечист по закону Мојсијевом чистио се водом, а и саме хаљине прале су се водом.[18] Да је благодат Духа сједињена са водом, показао је пророк Илија, спаливши водом жртву паљеницу.[19] И скоро све се, по закону (Мојсијевом), очишћује водом – јер оно што је видиво символ је онога што се умом поима, – поновно рађање, међутим, бива у души: јер вера зна да нас, иако смо створења, Духом усинови Богу и да нас приведе негдашњем блаженству.
Наиме, отпуштење грехова се кроз крштење свима подједнако дарује, док благодат Духа се дарује у зависности од вере и претходног очишћења. Сада, пак, крштењем примамо првине Духа, а поновно рођење бива за нас почетак другога живота, и печат, и заштита, и просвећење.
Ваља нам се, дакле, свом снагом безбедно чувати чистима од прљавих дела, да не бисмо, као што се пас поново враћа на своју бљувотину,[20] поново себе учинили робовима греха. Вера без дела је мртва[21] као што су мртва и дела без вере: јер права вера осведочава се делима.
А крштавамо се у име Свете Тројице јер оно што прима крштење потребује Свету Тројицу ради сопственог саздавања и одржавања; и немогуће је да све три ипостаси не буду истовремено присутне: јер Света Тројица је нераздељива.
Прво крштење био је општи потоп ради истребљења греха.[22] Друго крштење било је морем и облаком:[23] јер облак бејаше символ Духа, а море символ воде. Треће крштење било је по закону Мојсијеву:[24] јер свако ко је био нечист омивао се водом, затим је прао своје хаљине, да би тако ушао у бивак. Четврто крштење је било оно Јованово, које је било припремно, и које је, оне који су крштавани, водило ка покајању (преумовању), како би у Христа поверовали. Јер ја вас, вели, крштавам водом за покајање; А онај што долази за мном… Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.[25] Јован, дакле, водом унапред очишћује ради крштења Духом. Пето крштење је крштење Господње, којим је и сам био крштен. А Он се крштава не због тога што је Њему потребно очишћење, него присвајајући моје крштење, да би тако сатро главе наказама[26] у води, да би потопио грех и да би целога старога Адама водом погребао, те да би осветио крститеља, да би испунио закон,[27] да би открио тајну Свете Тројице и да би нама био образац и пример за крштење. Ми се, дакле, крштавамо савршеним крштењем Господњим, које бива водом и Духом.
Каже се, пак, да Христос крсти огњем: јер је благодат Духа у виду огњених језика излио на свете апостоле, као што је сам Господ рекао: Јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим и огњем не дуго после ових дана[28] или крштењем будућег огња пакленог. Шесто крштење је оно које бива покајањем и сузама, које је заиста тегобно. Седмо крштење је оно које бива крвљу и страдањем,[29] којим је и сам Христос крштен ради нас, и које је толико часно и блажено да се не скверни другом нечистоћом. Осмо крштење је ово последње, које није спасоносно, али уклања зло – јер зло и грех више не живе – и оно бесконачно кажњава.
Дух Свети је, међутим, телесним обличјем, као голуб, сишао на Господа,[30] показујући Га првином нашега крштења и почаствујући тиме тело, јер је и оно, односно тело, обожењем постало Бог, те због тога што се од самог почетка уобичајило да голуб благовести о престанку потопа.[31] На свете апостоле је, опет, сишао у виду огња:[32] јер је Бог, а Бог је огањ који спаљује.[33]
Јелеј се користи при крштењу да би означио наше помазање (χρισχς) и нас учинио помазаницима (Χριστός = Помазаник), и да би нам Светим Духом обећао милост Божију, јер је некада голубица, онима који су се спасли потопа, донела маслинову гранчицу.[34]
Јован је крштен положивши своју руку на божанско теме Господње, те властитом крвљу. [35]
He треба одлагати крштење када је вера, оних који крштењу приступају, осведочена делима. Јер онај ко крштењу приступа са лукавством, тај ће пре бити осуђен него што ће имати користи.
НАПОМЕНЕ:
- Упор. Рим 6,4.
- Мт 28,19.
- Јев 6,4
- Јев 6,6.
- Рим 6,3
- Мат 16,16
- Упор. Дап 10,38
- Пс 45,7.
- Ис 61,1
- Мт 28,19.
- Упор. Прем 2,3.
- Упор. Јн 19,34.
- Пиће: Гозба (Симпосион) 11
- Упор. Јн 3,5.
- Упор. 2. Кор 1,22.
- Пост 1,2
- Упор. Пост 6,7.
- Упор. Лев 15,10.
- Упор. 1. Цар 18,32-38.
- Упор. 2 Пт 2,22.
- Јак 2,26.
- Пост 7,17-24.
- Упор. 1. Кор 10,1-2
- Лев 14,8
- Мт 3,11
- Упор. Пс 74,13.
- Упор. Мт 5,17.
- Дап 1,5.
- Лк 12,50.
- Лк 3,22.
- Пост 8,11.
- Дап 2,3.
- Дап 2,3.
- Пост 8,11
- Мт 14,10.