78. Онима који питају: да ли је ипостас Христова створена или нестворена
Ипостас Бога Логоса је пре ваплоћења била проста, несложена, бесплотна и нестворена (нетварна); ваплотивши се, међутим, она је постала и ипостас тела, и постала је сложена из божанства, које је свагда имала, и тела, које је прихватила; те носи сопствености двеју природа, будући да је спознатива у две природе. Према томе, једна те иста ипостас је нестворена по свом божанству и створена по свом човечанству, те видива и невидива; иначе ћемо бити принуђени или да делимо једнога Христа говорећи да су у Њега две ипостаси[1] или да, одричући различитост природа, уводимо промену и сливање природа.[2]
НАПОМЕНЕ:
Под утицајем Аристотелове философије, Несторије је тврдио да тамо где постоји истинска и стварна природа, постоји и личност, те, према томе, човечанска природа у Христу представља засебну личност: свака од те две природе садржи се у властитој ипостаси. Против те Несторијеве заблуде борио се свети Кирило Александријски, који је учио да није најпре од Свете Дјеве рођен обичан човек, те се затим у њега настанио Логос. Трећи Васељенски сабор (431. г.) осудио је ово Несторијево празнословље.
Ово се односи на Евтихијеву јерес. Евтихије је сједињење двеју природа у Христу карактерисао као сливање и мешање, према коме човечанска природа бива у потпуности исцрпена божанском природом. Ово је осуђено од стране Четвртог Васељенског сабора у Халкидону (451. г.), који је објавио учење о Христу који је рођен по својој човечанској природи од стране Марије, Дјеве и Богородице, који је један и исти Христос и Син и Господ, јединородни, и за кога знамо да je у две природе и то несливено, непреложно, нераздељиво и неодвојиво…