По свом васкрсењу из мртвих, Христос је одагнао све страсти, као што су: пропадивост, глад и жеђ, сан и умор, и томе слично. Јер иако је и после васкрсења окусио јело,[1] то ипак није било по закону природе – јер није био огладнео - него је начином божанске икономије потврђивао истинитост васкрсења, пошто је једно те исто тело и оно које је страдало и оно које је васкрсло. Наиме, ниједан од делова своје природе Он није оставио по страни, ни тело ни душу; већ је поседовао и тело и душу, како словесну тако и умствену, те вољну и делатну, и тако је узашао на небо и седи са десне стране Оца,[2] желећи и остварујући на божански и човечански начин наше спасење. На божански начин Он промишља о свему, те одржава све и управља њиме, а на човечански начин памти своје пребивање на земљи, видећи и знајући да му се клања свака словесна твар. Јер Његова света душа зна да је ипостасно сједињена са Богом Логосом, и да јој се клањају скупа са Њим као души Божијој а не као простој души. А узношење са земље на небо и поновно силажење јесу дејства (енергије) ограниченог тела: Тако ће исто доћи, вели анђео, као што Га видесте да одлази на небо.