ДОБРОТОЉУБЉЕ - ТОМ IV
СВЕТИ ОТАЦ НАШ ТЕОДОР СТУДИТ
ПОДВИЖНИЧКЕ ПОУКЕ МОНАСИМА
21.
Будите у добру и немојте пуштати к себи непријатеља како би завапио: „Сви су постали зли“ (1, 23)
Стазу заповести држите чистом пред очима ваше душе, смирено увиђајући и исправљајући свако саплитање, било да се ради о непослушању (које је достојно осуде) или противречењу (које покрива стидом). Ходите правим путем и наћи ћете покој душама вашим. Наш непријатељ користи сваку прилику да се угура у наше братство и да га узмути. Немојте га, међутим, примати, ограђујући се штитом вере и терајући га мачем Речи Божије. На тај начин непријатељ никада неће наћи места код вас и неће се похвалити да вас је довео до саплитања. Покажите се као одред војске Божије који је недоступан за њега. Уместо хвалисања, нека се он жали, као некада светом Макарију: „Сви су постали зли према мени“. Немојте дати ногама вашим да се спотичу и неће задремати, нити ће заспати чувар Израиљев (Пс. 120, 34).
22.
1) Све је од Бога; ипак, неопходна је и наша усрдност како бисмо сачували [врлине] и пружали се напред; 2) до сада вас је добро чувао Господ и ви сте напредовали; истрајте у истоме – у молитви, ћутању и осталом; 3) трпите тешкоће и скорби; сав живот је један дан, којим се, међутим, може стећи вечно блаженство (1, 24)
1) Благодаримо Богу за сваки наш напредак. Јер, свако добро међу људима долази од Његове многоштедре благости: Јер је од Њега и кроз Њега и ради Њега све (Рим. 11, 36). И онај ко би се дрзнуо да се похвали да је нешто [значајно], чуће речи апостола: Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, шта се хвалиш као да ниси примио (1. Кор. 4, 7). Па ипак, неопходан је подвиг, напрегнуто хођење и непрекидно старање са смирењем: они наш ум утврђују у благочастивом божанственом животу, ограђујући га и усредсређујући га како не бисмо одступили од наше добре намере, како потоњом лењошћу не бисмо посрамили претходне напоре и како се од врлинског живота не бисмо вратили рђавом живљењу, већ како бисмо се мењали добром изменом и све више чистили, просвећујући се и свакодневно усходећи горе, од светлих постајући још светлији, од звезда постајући сунца и од силе се облачећи у још срчанију силу. Одбаците, молим вас, свако телесно мудровање и највећу препреку врлине, тј. светску славу, те духовним мачем сеците сваку пристрасност и сваку сластољубивост тела, прилепљујући се уз Бога и усходећи ка Њему по духовној лествици. Свакодневно постављајте боговидно начело и удубљујте духовне основе, дрскости тела обарајући кроз одсецање прохтева, запаљива жежења гасећи изливањем суза, а мучну похоту за јелом и пићем или неком другом испразношћу прогонећи зрењем будућих добара.
2) До сада вас је Господ добро чувао молитвама мога и вашега оца. Ви сте напредовали, ходећи царским путем врлина и облиставши се красотом бестрашћа. Ви сте увидели да неманишта боље и пожељније од избављења од страсти, од стојања изнад њих и царског владања свим земаљским, чиме као да сацарујемо са Богом. Немојте заборавити речено и немојте заспати, прекидајући живот који вам је предан и којим сте добро ходили. Напротив, све више улазите на врата Његова у хваљењу, у дворове Његове у химнама (Пс. 99, 4), богатећи се плодовима вашег послушања и појећи се вином умиљења, које весели ваша свештена срца. Немојте прекидати ни остала ваша богољепна дела, држите се ћутања уста, немојте ударати савест брата показивањем лажног и самодовољног уздржања од било које хране, немојте попримати сурово лице, немојте говорити много и празно и немојте свој покој претпостављати користи ближњег. Сви будите једна душа, једно срце, једна воља у Христу Исусу, Господу нашем, имајући га као своју Главу.
3) Јачајте у Господу, и у сили моћи Његове (Еф. 6, 10), и срчано трпите све непријатно, скорбно и напорно, држећи пред очима ума тајну смрти наше и сматрајући кратким читаво трајање нашег живота. По светом Григорију читав живот је један дан за оне који су усрдно заузети својим главним делом спасења. Па ипак, за тај дан, за брзопролазно време, које се клиза као сан, ми можемо да стекнемо Царство небеско, тј. Царство бесконачног весеља и радости.
23.
1) Противите се непријатељу који подиже страсти; 2) старији помажите млађима; 3) ма колико пута да се подигне страст ви се успротивите молитвом и све ће се умирити; 4) немојте падати у нехајност: Господ је близу (1, 25)
1) Подвизавајте се, чеда моја љубљена, подвизавајте се, господо моја и владике, подвизавајте се против ђаволског опкољавања, против његових свакодневних напада који су усмерени на нас, против помрачења нехајношћу, против јадног прелажења са места на место, против зависти змије, против необузданости неблаговременог говора и смеха и против сваке страсти која нам се супротставља и која нас напада.
2) Они који су први нека помажу онима који су последњи, силни – немоћнима, искушани – искушаванима, богати духовним плодовима – сиромашнима у њима, они који су напредовали – почетницима, давнашњи – скорашњим. Пружајте им руку, уразумљујте речима, указујте на боље и подстичите на корисно како бисмо се сви спасли.
3) Сетите се колико је година вашег подвизавања и искушења прошло. Нека се свако сети колико је пута био захватан искушењем, колико је пута изнемогавао и био малодушан, да би потом одједном добијао силу, добро настројење, крепост, дух који оживљава и подстрек преко речи уразумљења или братске молитве. Потом је опет следио подвиг и опет укрепљење крепком десницом Божијом. Слично ће бити и у остало време вашег подвижничког живота. Штавише, проћи ћемо кроз огањ и воду, и ући у одмор бестрашћа (Пс. 65, 12).
4) Према томе, нека нико не пада у нехајност и нека нико не пада духом. Помажимо једни другима, тешимо једни друге и подстичимо на љубав, трпљење и ревност за испуњавање заповести Божијих. И нека Господ наш Исус Христос, истински Бог наш, Нада безнадежних, Потпора палих, Лекар болесних, Сапутник путника и Помоћник њихових напора и, опште речено, Уздање свих крајева земље и оних који су далеко на мору – устроји и исправи пут ваш и нека вам помогне у сваком вашем послу и кретању, у правом хођењу ка потпуном спасењу и достизању града Његовог пребивања.
24.
Против распаљивања страсти [користите] Реч Божију, чување чула, нарочито гледања и избегавање покоја тела: пазите се; уколико си пао после крштења, немој пасти и после завета схиме (1, 27)
Овдашње време је жарко и опаљујуће. Уосталом, ја не мислим на природни огањ, него на невидљиви, који жеже душу и који излази од греховног угља, потпаљиваног искрама страсти које у наша срца полажу непријатељски духови. Међутим, ви имате реку изливања Духа (Реч Божију) која истиче из Божанствених уста, којом можете да га гасите те да, слично трима младићима у огњеној пећи, останете неопаљени и недоступни за њега. При томе треба чувати чула, нарочито вид преко кога, при несмотреној употреби, у нашу душу улази страсни огањ. Треба се чувати и од других заседа тела, којима повод даје неумереност у храни и пићу, сну и сваком успокојавању плоти. Од свестраног уздржања рађа се крепост пребивања у врлини, а од немарности – свака тиранија греха. Пазите да се опет на вратите у наведено ропство, од кога сте се ослободили ступањем у наше звање са одговарајућим заветима, те да на своју главу не навучете двоструке муке и за пад после крштења и после примања [монашке] схиме.
25.
1) Они који побеђују страсти (наследиће) венце, а они који им се предају – муке; уколико сте у првом реду – добро, а уколико сте у другом – пожурите да се исправите; 2) устремите се ка заповестима; нека нико не буде лењив, двоједушан и надмен; 3) нека свако од свог послушања донесе своју лепту; Господ ће је примити, ма како мала била; 4) не задржавајући се пред тешкоћама, ходите помажући једни другима; 5) спољашње и унутрашње невоље су промењиве; потрпи и доћи ће олакшање; 6) ко се овенчао без напора; међутим, приближава се смрт и крај напора и ти ћеш ступити у лик светих (1, 28)
1) Ето попришта надметања. Ето борбе. Онај ко се бори уз подвиг, ко добро ходи и има ум одрешен од свега чулног и страсног односи праву победу, венчава се венцем бесмртне славе и именује се сином Божијим и наследником вечних добара већ одавде. Онај, пак, ко се заводи греховним сластима и сам себе гура у ђаволске замке трпи истински пораз, покрива се стидом због грехова и постаје син ђавољи и наследник геенског огња и разних других вечних мука. Уђите у себе, испитајте своју веру и утврдите како и где стојите и ходите. И добро је и предобро уколико се налазите на правом путу и уколико ходите царским путем. Уколико сте, пак, погрешили у свом хођењу и доспели на греховне стрмине пожурите да се вратите пре него што се смркне овај седми век и настане онај осми, који доноси суд и награду.
2) Устремите се ка заповестима Божијим и сејте семе врлина у срца ваша како бисте у своје време пожњели плодове правде. Нека нико не буде скрштених руку како од писца Причане би чуо: Иди мраву, лењивче, или иди трудољубивој пчели (Прич. 6, 6; 8). Нека нико не буде лукав и двоструког срца, тј. једно имајући на срцу, а друго говорећи како не би био погођен страшном пресудом свештенопојца Давида: Уништиће Господ сва уста лукава и језик велеречиви (Пс. 11, 4). Нека нико не остаје без дела и посла како не би потпао под осуду светог Павла, који каже: Ако неко неће да ради, нека и не једе (2. Сол. З, 10). Нека нико не буде најпаметнији како не би искусио оно чиме прети свети Јаков, говорећи: Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат (Јак. 4, 6).
3) Сви бодро ходите у Господу и заповести Његове извршавајте. Нека свако у општи наш живот као у ризницу приноси оно за шта има снаге и што му је доступно, тј. један економију, други – свештенослужење, један – негу болесника, други – певање, један – читање, други – баштованство, понеко – краснопис. Уопште, нека не постоји онај ко нешто не приноси како се пред Господом не би појавио празан. Господ не прима само велике, већ и најмање приносе. Он прима чак и онога ко изговара стих којим се сећа смрти (и који можда ништа више не може да учини) као што је примио две лепте удовичине. Бог вредност дела одређује гледањем на произвољење делатника. Имајући благог и многомилостивог Бога, који више од нас самих жели да се спасемо, ходимо Његовим правим путевима и обрешћемо покој душама нашим.
4) Нека никаква случајна тешкоћа на нашем јеванђелском путу не прекида ничије хођење. Нека је наш пут рапав и тежак. Ми ипак треба да идемо брзо, да смо благодушни, да смо храбри, да прелазимо са брда на брдо и са планине на планину све док сене попењемо на гору Господњу и не станемо на Његово свето место бестрашћа. Они који путују један другом олакшавају пут. И ви, по апостолу, носите бремена један другога (Гал. 6, 2).
5) Увек се дешава да смо данас малодушни, а сутра храбри, једном тужног расположења, а други пут бодри, једног тренутка опседнути страстима, а другог – [покривени] Божијом помоћи која их пресеца. Ти сутра нећеш бити као што си био јуче, љубљени, нити увек остајеш исти. Међутим, доћи ће ти благодат Божија и Господ ће се заузети за тебе. Тада ћеш рећи: „Где си био до сада, Господе“. A Он ће ти узвратити: „Гледао сам како се бориш и чекао сам“. Будимо трпељиви и великодушни. Притеснимо се и утегнимо тело своје, потчињавајући га и далеко одбијајући страсти.
6) Да ли се ко увенчава уколико се не подвизава? Да ли се успокојава онај ко се не злопати? Да ли ко сабира плодове живота уколико није посадио и однеговао врлине у души својој? Садите, негујте, трудите се, заливајте, чеда моја, делатељи Божији, подражаваоци анђела и саревнитељи бесплотних. Зар не видите крај подвига? Зар братија не умиру често? Зар не вршимо свакодневно надгробна опела над почившим? Због чега се ти, малодушни, убијаш невољом? И теби ће доћи смрт. Са каквом и коликом радошћу ћеш ти изићи из овог света и узићи на небо, ка Богу, у неприступну светлост, у неизрециву радост, у несхватљиву славу, у анђелска пребивалишта, у дворове Господње, у Цркву првородних, у наручје Авраамово. И кога ћеш угледати тамо? Господа Бога Спаситеља нашег, Мајку Божију, Владичицу света, бесплотне силе, херувиме и серафиме и све чинове светих апостола, пророка, јерараха, мученика, преподобних и свих светих, којима нема броја. Зар те речено не усхићује, не одушевљава и не подиже изнад сваког труда, сваке невоље и непријатности?
26.
1) Погледавши на свет са висине монашког живота угледајте море сујете које бесни; радујте се што сте га избегли; 2) окрећући потом поглед на себе, угледајте опет исте предмете (родитеље, сроднике, имање и остало) у божанственом и блаженом виду; трчите добро да добијете; 3) набрајање добара која воде горе и рђавости које обарају доле 4) туга због монашких неисправности (1, 29)
1) Моју садашњу поуку започећу апостолским узвиком: Радујте се свагда у Господу (Фил. 4, 4). И како да се не радујете и да не ходите у весељу кад сте се по предзнању и предодређењу призива Божијег, који све са мудрошћу устројава, удостојили да примите ову јеванђелску схиму, те сада седите на узвишеном видику високог живота и гледате на људске сујете које су поникле на доле и колебају се као на мору лево десно, ношене непостојаним кретањем ствари. Ничега ту, као што видите, нема чврстог и ништа се не одржава у истом положају: и цареви се мењају, и кнезови падају, и владаоци земље умиру као људи, брачници се убрзо раздвајају (остављајући и будући остављани), лепота вене, младост брзо пролеће, наслађивање убрзо пролази, свако имање ишчезава као сенка и сан и [јавља] се, [напротив], плач и ударање у груди због растанка са умрлима, нехајност и очајање – због одвајања од љубљених, несносна мука – при неуспешним покушајима жељеног брака, или чина, или стицања, или утеха, или наслада, [јавља се] и трзање од зависти и љубоморе и од случајева понижења и посрамљења и остало.
2) А ви на шта сте позвани и шта видите пошто сте се попели на гору Господњу? Ето, уместо земље предлежи вам небо, уместо родитеља – Бог, тј. истински и врховни Отац, уместо сродника – саподвижници и братија једнородна по духу, уместо пријатеља – бесплотни и боговидни анђели, уместо ризница – богатство врлина, уместо високих чинова – неизрециво велико и бесконачно Царство небеско, уместо блудне сласти – сладосно и ненасито бестрашће, уместо сваког изобиља – несхватљива и неизрецива добра. Увидевши речено, убојте се Јединог Живог Бога, оградите се духовно, обуците се у оклоп и оружје кроз заповести, узмите духовни мач, тј. Реч Божију и срушите господаре таме овога света и духове злобе како бисте са божанственим Павлом могли узвикнути: Добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах. Сад ме чека венац правде, који ће ми у Онај дан дати Господ. праведни Судија (2. Тим. 4, 78).
3) Уздижу се дo небеса и силазе до бездана, пева свети Давид (Пс. 106, 26). Схвативши речено на духовни, ми начин имамо следећу поуку: онај ко постепено испуњава дужност усходи на висину ступњева врлине, а онај ко се предаје немару силази у бездан погибли. Сада погледајмо шта подиже горе и шта спушта доле. Горе узводи христоподражавајуће послушање, смиреноумље које сједињује са Богом, те одстрањивање од самопревазношења, од свих захтева, од стремљења ка првенству, од жеље за истицањем, од лукавства, од злурадости, од частољубља, од изазивања смеха и подсмевања, од надимања и гордости услед нечега из ранијег живота (јер, понекад неко говори: „Ја сам био нешто. . . ја сам имао нешто. . . ја сам учинио нешто“, хвалећи се оним што би требало да сакрива и заборављајући, о срамото, на свој богоподражавајући чин). Додаћу још да [горе узводи] сабраност, општење са братством, спремност на искање опроштаја, сагињање врата и главе, обарање ка земљи очију и веђа, скромно држање руку и ногу, безбрижност у вези са одевањем, и пре свега и после свега откривено изношење сваког душевног покрета. И да не бих растезао реч, [горе узводи] свако друго осећање, расположење и делање које је слично наведеним. Доле, пак, спушта одсуство страха Божијег, будући да, по апостолу, у његовом одсуству настаје свака горчина и гнев и хула, као и њихове последице – гордо мудровање, надменост лица, изокретање (или подизање) очију, ширење ноздрва, скупљање веђа, подизање косе.
4) Ја видим да су се због мојих грехова неки од братије покварили и заборавили своје завете пред Богом, као и страшну опомену да ћемо у будућем веку стати пред страшно судиште. О безумни и спорога срца, [невољни] да у мислима држе своју сагласност и решење од почетка [монашког пута]. Нисмо ли ми дали завет да ћемо гладовати, бити жедни, наготовати, трпети подсмех, нападе, ране, па и смрт? Где су, међутим, такви међу нама? Чим нам се деси нешто непријатно, ми се одмах смућујемо. Замислите се сви о себи и прихватите страх Божији. Нека се нико од нас не усуђује да се враћа на оно што смо одбацили. Немојмо дозволити да, оплакујући световњаке због њихове сујете, сами постанемо достојни плача и у овом и у будућем веку због своје греховности. Каква је корист што ти говоре: „Оче свети“? Каква је корист што од нас траже благослов када сами остајемо неблагословени и необуздани као дивље звери? Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа нека сачува оне који право ходе Његовим путем, a оне који су се оклизнули нека поведе стазама заповести својих.
27.
1) Дневне црквене службе, оскудност у опскрбљености, испуњавање правила општежића, казне и епитимије захтевају много напора и трпљења; међутим, ви се храбрите будући да они воде ка спасењу; 2) напредујте како бисте били мудри за добро и неразумни за зло; нека нарочито реч ваша буде складна (1, 31)
1) Молите се и иштите од Господа да ми да реч да отворим смирена уста моја ради утехе и подстрека душа ваших. Јер, ја видим, братијо моја, да ви сваког дана предузимате велики труд у вршењу бдења и испуњавању молитвеног правила, будећи се у поноћ или и пре поноћи и затим у одређене сате, седам пута на дан исповедајући се Господу о судбама правде Његове. Ви преклањате колена и чините мноштво поклона, уз одгоњење злих помисли и њихово откривање оцима, те подносите стид и испуњавате епитимије, чиме се одбијају распаљене стреле лукавог. Додаћу још да побеђујете дремање, да се уздржавате и одсецате своје жеље у вези са храном и пићем, одмором и шетњом (на шта је тело врло лакомо), да избегавате сукоб са братијом, да покорно носите одећу која је понекад прљава, неуредна, неугледна и поцепана. Осим тога, ви [стално чујете]: „Немој рећи. . . немој гледати. . . немој пипати. . . немој ићи. . . утегни се. . . немој бити малодушан. . . буди увек спреман. . . немој се одвајати“, што је напорно, тешко и горко. Па ипак, с обзиром да је усмерено на спасење душа наших, све речено треба да нам је слатко, лако и удобно како бисмо са апостолом могли о себи да кажемо: Али у свему овоме побеђујемо кроз Онога који нас је заволео, тј. Господа и Бога (Рим. 8, 37). Нама је припремљен небески венац, венац мучеништва, те радост неизрецива и наслађивање вечним добрима. Храбрите се, и нека се укрепљује срце ваше, сви који се уздате у Господа (Пс. 30, 25). 2) Све више се упражњавајте у подвижничком и блаженом животу вашем како бисте дуговременим пребивањем стекли богатство врлина и узрастајући телесно напредовали и у духовном узрасту, поставши мудри и искусни у смирењу, послушању и одсецању своје воље, а немудри и неразумни у превазношењу, противречењу и лукавству: Јер ћe лукави бити истребљени, а који стрпљиво чекају Господа наследиће земљу (Пс. 36, 9). Немојте дозволити да будете на саплитање једни другима у самовољном служењу, већ нека се свако стара да изабере и учини оно што не причињава штету ближњем. Реч ваша, чеда моја, да бива свагда у благодати, сољу зачињена (Кол. 4, 6). Нека она не буде показна, груба, горда, тешка, болна, нека не дише злобом или таштином, нека није непристојна, препирна, свадљива, натрпана, смешна, немарна и празна, већ увиђавна, кротка, предусретљива, простосрдачна, мирна, попустљива, смиреноумна, благопокорна, тиха, умерена, уредна, како бисмо њоме послужили међусобном спасењу и назиђивању. Давите пориве ђаволске похоте и прогоните гомиле непријатељских помисли, те ћете имати душевно здравље и благостање, напредак и добро провођење живота, спремност и приправност за све добро.
28.
1) Ви као добра земља за једну или други врлину доносите добар плод; ја се тиме тешим; ја се такође дивим што су се неки од вас после угодног и знатног живота помирили са нашим оскудним и незнатним животом, те што су се сви одрешили од тираније сродничких расположења и других пристрашћа, што заиста представља мучеништво; 2) међутим, и награда је велика; ради ње је подношљиво злопаћење нашег живота, које је блиско са проливањем крви (1, 32)
1) Примајући реч мог смирења, ви као нека сочна и добра земља увек доносите и приносите добре плодове, слично рају украшеном разним красотама врлина. Јер, ја видим и препознајем шта се код вас ради и за шта ревнујете, те се код једног тешим кротошћу нарави, код другог – топлином усрдности, код једног безметежјем, код другог – читањем, код једног – трудољубљем, код другог – бдењем, или нечим другим. Код свих се, пак, тешим непобедивом, неослабном и несавладивом истрајношћу пребивања у порецима нашег општежића. И дивим се како су неки од вас раније живели сретно и у изобиљу, да би потом, почевши да живе за Господа, постепено све заборавили и, поставши сасвим другачији, стали да храбро подносе садашње неудобности и лишавања, чиме изглађују и поништавају своје раније грехове. Заиста, љубав Христова може све: она наводи и подстиче високо[родне] да се смиравају, оне који раскошно живе – да се задовољавају малим, богате – да постају бедни и сиромашни. Ја се још дивим и свима онима који су ради Јеванђеља Господњег оставили све: и родитеље, и браћу, и жене, и сроднике, и отаџбину, и куће, и обичаје. Свако је, наиме, нешто мило оставио. И често се дешава да је онај ко је жртвовао нешто наизглед мало и што не може да се упореди са [жртвом] неког високо[родног], у ствари поднео већи и огромнији труд. И већ само одбацивање превласти сродничке наклоности или произвољних пристрашћа довољно је да му се припише мучеништво и да стекне смелост да, слично врховном апостолу, ускликне Христу: Ето ми смо оставили све и за тобом пошли; шта ћe, дакле, нама бити, те да се удостоји части да чује: У новом животу ви ћете сести и сами на дванаест престола и судити над дванаест племена Израиљевих (Мт. 19, 27-28).
2) Нећемо ли се ми све више принуђавати на делање и чињење преподобног с обзиром да су нам припремљене толике награде? Како да не подносимо све скорбно и тешко у животу по Господу, тј. напоре уздржања, бдења, прекоре, послушања, поуке, исповести и све остало због чега се на нас могу применити пророчке речи: Јер тебе ради усмрћују нас сав дан, сматрају нас као овце за клање (Пс. 43, 23). Заиста, ви нисте далеко од тога. Зар се ви не кољете одсецањем својих прохтева, рањивим изобличавањима и узајамно послушним начином живота? И зар крв (премда не чулно, али свакако душевно) не тече из срдаца ваших у наведеним случајевима? Ипак, радујте се стога што не страдате бесплодно, већ себи припремате венац славе, као што говори апостол (1. Пт. 5, 4). Нека вас облиста светлост истинског познања, љубав према Богу, која одваја од света и жеља за вечним животом, која умртвљује похоту. Нека вас они све воде и узведу до вишег степена, до циља наше побожности, до крепости срца и непоколебиве чврстине помисли.
29.
1) Излазак [из тела] је близу; међутим, нека он буде са добрим залихама; 2) ви сте целог дана на трудовима послушања и молитава; и немојте попуштати, будући да се у њима налази ваше спасење; 3) живи трпељиво у киновији усред лишавања, у одсецању своје вол“е и прохтева, и унижењу и осталим чулним скорбима, што представља мучеништво 4) до краја треба трпети у очекивању учешћа у радости са свима светима и у гледању Владичице Богородице и самог Господа (1, 33)
1) Ја сматрам да се ја не трудим узалуд саопштавајући вам реч мог смирења, као што ни ви не губите узалуд време на њено слушање. Међутим, труд се неће отегнути довека. Доћи ће, наиме, време потпуног ћутања. Ми нећемо вечито живети, будући да ћемо у догледно време, по опредељењу Божијем, или ја или ви изићи из овога живота. Оно што се од нас иште јесте да при исходу одавде имамо добре залихе испуњавања заповести и угађања Господу нашем Исусу Христу.
2) Ја видим како сте ви увек усрдни у испуњавању својих послушања: једни у припремању и печењу хлеба, други у обрађивању винограда, једни на путу, други за рукодељем, тј. шивењем, преписивањем, прањем, печењем, кувањем, припремањем трпезе, у ковачници, у складишту, у болници. Уза све, ви без пропуштања идете на све црквене службе – на часове (први, трећи, шести, девети, на вечерњу и повечерје). Сабравши се, ви побожно стојите, певате и молите се без лењости и немара. Ја читав тај труд ваш, тескобу и тегобу имам у мислима. Ипак, немојте се предавати малодушности, будући да апостол говори: Али у свему овоме побеђујемо кроз Онога који нас је заволео (Рим. 8, 37). Наш труд јесте велики, али ће нам кроз њега засијати вечно спасење и безмерна радост. Стога треба да се при њему радујемо и веселимо, те да се упуштамо у још веће подвиге и да чврсто стојимо у борби и мученичком животу нашем по општежитељном уставу, не падајући ни под каквом тежином, не окрећући се уназад и не уступајући ни пред чим скорбним и тешким.
3) Молим вас да стојите и да предузимате свако добро и сваку врлину, те да, по речи Господњој, трпљењем својим спасавате душе своје. Обнављате се свакодневно, гледајући на смртни час. Све сматрајући другостепеним, чувајте поредак, разумност и духовну љубав. На сваки начин се удаљујте од погубне дрскости како бисте једни другима били послушни, како не бисте роптали, препирали се, завидели и надимали се. Добро ближњега сматрајте својим, подносећи случајну непажњу брата и благоумно прихватајући могуће прекоре и увреде као душевна лекарства. Све делајте и чините кротко, искрено, откривено, без лукавства и смућења, као пред лицем свагда живог Владике нашег. Ето нашег мучеништва. Зашто понекад неке вруће главе ишту да пострадају за Христа од спољашњих мучитеља? Подносите храбро и по правилу овде (тј. у општежићу) муке, подвиге и исповести, не савијајући главу пред Ваалом, не приносећи душу на жртву страстима, не одричући се оног што сте обећали и не напуштајући до краја поприште којим ходите, ни место на коме стојите, те ћете имати једнак удео са онима који су пролили своју крв у мучеништву, као што велегласно сведоче свети оци.
4) Немојте мислити да је спасен онај ко је једном, или неколико пута понешто претрпео. Спашће се, напротив, онај ко благодушно подноси све што се дешава до самог краја. Онај ко на средини или пред крај ослаби и откаже блажено послушање биће достојан жалости и ридања као при бродолому будући да не само губи сав ранији труд, већ неизбежно потпада под осуду на дан праведног суда Божијег. Стога будите чисти и непорочни у свему и у све дане свог живота ради славе Божије, ради спасења своје душе и ради доброг у дела на небесима са оцима вашим. Нека бисмо се удостојили да ликујемо и да се радујемо са Антонијем Великим, тј. са светлим светилником, са Евтимијем Богоносцем и Пахомијем Христоносцем, са многоопеваним Савом, са Теодосијем свеблаженим, са Доротејем богопросвећеним, са Доментијаном равноанђелским, са Акакијем свесветим, са Доситејем богоугодним, са Василијем увек живим (тј. послушним) [1]*), са Захаријом одевеним у Духа и са Атром, слугом Божијим. И зашто да говорим о осталима: са Петром и Павлом, врховним међу дванаесторицом апостола, са [сабором] јерараха, јереја и светих мученика. Чак и ако не успемо да станемо у ред са њима, ипак нећемо бити лишени њиховог виђења, беседе и заступништва. Надамо се даћемо видети и саму Госпођу, Свецарицу и Владичицу нашу Мајку Божију и приступити њеним стопама. Уосталом, ми очекујемо да видимо и самог Владику свих и Господа нашег, иако је [слично очекивање веома] смело. Јер, божанствени Павле је рекао да ћемо у новом животу бити узнесени на облацима у сретање Господу и да ћемо свагда са Њим бити (1. Сол. 4, 17). [Знајући] да нам предстоји таква слава, таква радост и такав живот, ко, дакле, неће заиграти, ко неће узревновати, ко се неће загрејати и окрилити љубављу према Богу и решеношћу да чини све неопходно, ма колико га коштало?
30.
1) Ради избегавања промењивости треба се потчињавати уставу општежића који искључује свако издвајање међу братијом, који све подједнако држи у делању и обезбеђује од падова; 2) и раније су бивала искушења међу вама, али је Господ помогао те сте их савладали; немојте се предавати ни сада и проћи ће; 3) стојећи као на суду пред Господом, држите се у монашким врлинама, и све више напредујте у њима (1, 34)
1) Видећи ваш напредак, ја прослављам Бога и радујем се у Господу. Ипак, бојим се промењивости и непостојаности човечијих решења због немоћи воље и лакомислености. Јер, није блажен само онај ко је започео добро дело, него онај ко се њиме одликује, ко га је стекао као навику и ко је достигао савршенство уњему. Међутим, врло је тешко увек бити у истом настројењу и не потпасти под превртљивост свезлобног греха. Стога молим и преклињем да ходимо истинским путем Божијим, царским средњим путем, не скрећући ни на десно, ни на лево. Напротив, по уставу, заповести и закону општежића увек чинимо оно што нам приличи у сваком моменту живота. Општежиће захтева да сви на свеједнако гледају и да сви све подједнако желе. He треба да има ни посебних жеља, ни појединачних стремљења, ни саморазмишљања, ни самоизабраности, ни сакривених довијања и лукавстава, ни радозналих испитивања и упознавања, ни заношења многим, ни стремљења ка многоме, која доводе до изнемоглости и трошења снаге. Општежиће воли уздржање, молитву, скрушеност, спавање на голој земљи са осталим делањем, при чему је неопходно држати се једног правила блаженог послушања. Њиме све треба обухватати и у свему се руководити, као што заповедају оци.
2) Молим вас да бодро стојите на камену вере и да без саплитања ходите стазом врлина. И нека очи моје не виде ни једног од вас пленом ђавола због неког греха, због похоте тела, или болести властољубља, или надмености гордости, или таштине, или неке друге страсти. Ви сте се потрудили и у ризницу душа ваших сабрали богатство врлина. Нека се свако од вас сећа каквим и коликим искушењима је потпадао од свог ступања у монаштво, тј. како је изнемогавао, падао духом и губио наду да ће остати жив због напада и рана од сатанских помисли или због општежитељних напора и тешкоћа, те како га је благи Бог пронео кроз све као преко таласа који се међусобно сукобљавају, свакоме пружајући прилику да наследи награду у складу са трпљењем. Гледајући, дакле, на те подвиге, тј. на све претрпљено и стечено, немојмо заборављати да своје очи окрећемо и на оно што предстоји у садашњости и шта нас очекује у будућности. Нека нас од наше добре намере не отргне никаква скорбна случајност, било да долази од људи или од лукавих демона.
3) Молим вас да увек гледате ка Богу и да замишљате да се налазите на последњем издисају, да видите сабор анђела, да дајете одговор свеправедном Судији, да добијате награду за добро и да вам се узвраћа за зло. Подвизавајте се добро, бацајте са вашег пута сваки камен и препреку и бодро усходите на гору небеског живота све док не дође очекивани час. Стекните [врлину] свеоткривања, избегавајте властољубље, [заволите] узајамно поштовање, једнодушност, усрдност за служење, за рукодеља, за псалмопојање, за бдења и за сва добра и преподобна дела. Ви већ имате речено. Ипак, ја говорим да бисте ви још више ревновали и да бисте се још више обогатили. Ви сте речено већ стекли, али ја вам напомињем да се ви устремљујете ка још већем стицању у Христу Исусу, Господу нашем.
31.
1) За све што овде претрпимо, тамо ћемо имати неописиву награду; нелењосно ходимо нашим напорним путем за светима који су њиме већ прошли, и који су били људи као и ми; 2) он детаљно набраја све који носе разне службе по манастиру и даје им заповест: „Чините дела своја као пред Богом, као дела Божија, у славу Божију“ (1, 35)
1) Ви усрдно и пажљиво слушате моју смирену реч. Стога сам и ја пун усрдности да вам оглашавам [истину] и готово ненасит да у ваше свештене душе сејем речи мојих смирених уста. Ми сада заједно предузимамо труд: ја говорећи, а ви слушајући и у дело претварајући и испуњавајући говорено и слушано. А тада ћемо са радошћу и весељем од праведног Наградодавца Бога примити награду за свој труд, уздахе, беду, замор, тугу, за незнање за покој, за спуштање главе, за падање духом, додаћу – и за гладовање, жеђање, остављање родитеља, другова, браће, сродника, родбине, отаџбине и сваког земаљског блага овог света. Какву награду? Неувењиву и вечну славу и част, радост и весеље и необјашњиви и неугасиви живот, ненаситу ситост и насладу на насладу оним невиђеним, нечувеним и неизговореним добрима, Царство небеско, усиновљење и наслеђе Господа нашег Исуса Христа, истинитог Бога и Цара векова. Гледајући на речено, немојмо се разлењити нити падати у малодушност, ма какве невоље да нам се (овде) десе у нашим пословима и напорима, тј. када нам налажу да чинимо час једно час друго, и када се на послушању и при потчињавању деси да осетимо жалац у срцу. Напротив, по апостолској речи, што је за нама заборављајући, а стремећи за оним што је пред нама (Фил. 3, 13), ми треба да саревнујемо у божанственој љубави светима који су се усавршили или кроз мучеништво или кроз чисти живот. Шта, дакле? Зар они нису били људи као и ми и зар нису имали удела у истим страстима као и ми? Међутим, они су усхтели и изобилно заволели. И ми уколико хоћемо можемо да се приближимо Богу и да поживимо високим животом.
2) Молим вас, будите пажљиви према својим послушањима и приљежно се трудите у њима: краснописац у исправном и једнаком писању са љубављу и трпљењем; складишник у сређивању складишта и неуморном задовољавању телесних потреба, у давању и примању без лењости и са приличном мирноћом, пристојношћу и извињењем по потреби; земљоделац у копању винограда; или у ма каквом другом делању, тј. земљорадњи, преношењу терета и слично. Избегавајте роптање, не заборављајући стихословље (тј. понављање неког стиха из Псалтира), чувајући ћутање и бежећи од празнословља. Вртлар и баштован нека се труде обрађујући врт и башту и пружајући братији довољно поврћа и плодова. Кувар нека се труди у спремању јела, подносећи врелину огња и свако старање због свог дела без роптања. Болничар нека се труди у свестраном старању за успокојење немоћне братије, једноме пружајући погодну храну, а другоме реч утехе и умирења ради лечења душевних и телесних болести. Канонарх нека се труди око поретка и уредног и правилног појања и разговетног читања. На исти начин и кандилар, и онај ко припрема пергамент, и пекар, и ковач, и трпезарац, и златар, и котлар, и зидар, и кројач, а такође и вратари, и будитељи, и стражари, и учитељи, и најзад економ и помоћник економа и сви – вршите своје дело као пред Богом, као дело Божије и у славу Божију.
32.
1) Царски пут значи да се све чини по уставу; онај ко одступа од њега скреће или у сувишак или у мањак; могуће је и одступање, али са знањем игумана; у супротном оно неће завршити добром; 2) подвиг почетника се састоји у одвикавању од душевног и телесног и навикавању на духовно; међутим, кад он окуси духовну сладост, демони подижу друге и теже тешкоће; ко се, пак, преда руковођењу игумана неће бити у опасности (1, 36)
1) Приликом путовања понајпре непривикнутост на труд хођење чини тешким и напорним. У наставку, пак, након размрдавања мишића и тела, оно постаје мање напорно и тешко. Слично бива и на путу Господњем. По испитивању напора и искушења, Бог нам је већ дао да познамо и увидимо који је пут прав, а који погрешан, те како да дођемо до краја. Ходимо царским путем и меримо његове хватове, по речи отаца, избегавајући обостране стрмине, тј. и недостатак и изобиље, које се јављају при дејствовању мимо установљеног правила и заповести или у односу на храну, или на пиће, или на бдење, или на читање, или на изговарање (Псалама и молитава), или на молитву, или на ћутање, или на скривено делање срца. Наравно, дозвољена су и одступања од уобичајеног поретка, премда уз савет и знање [старешине]. И рећи ћу вам да је све што се чини са мојим знањем и све што ми се открива јесте светлост, премда и јесам грешник. Онај ко се скрива од мене ходи по тами и не види како се приближава стрминама погибли. Мислећи да угађа Богу, он га разгневљује и за друге постаје виновник саплитања. Према томе, чеда моја, идите путем на који нас призива закон послушања, избегавајући да схватите оно што је тешко за схватање и не испитујући дело послушања које није за испитивање, као ни моје разноврсне игуманске налоге.
2) Подвиг за почетника јесте да одбаци светске навике и нарав, остављајући стремљења срца која су се раније образовала. Као од буре и узнемирености, он од непостојаних брига и страсних дела треба да ступи у пристаниште безбрижности и богољубља. Међутим, још је већи и тежи подвиг сачувати нерањивост након окушања покоја кроз бежање од светског метежа. Јер, на нас устају друге помисли. На нас на мору овог живота нападају други пирати, тј. демони, који покушавају да потопе лађу душе наше са свим добром које носи. Међутим, уколико се будемо усрдно користили благопријатним ветровима смиреноумља и не понизимо достојанство нашег кормилара кроз самовољну сагласност (на друго усмерење лађе), ми ћемо несумњиво достићи пристаниште Царства небеског. Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. Будимо, чеда моја, мудри као змије и безазлени као голубови (Мт. 10, 16), чинећи добра и преподобна дела и трудољубиво обављајући своје рукодеље. Блажени су они који трпе и који се смиравају, а не они који лутају као облаци и узалуд троше час за часом и дан за даном. Они нису угодни ни нама ни Господу.
33.
1) При сазнавању начина исправног живота из Речи Божије треба да се сећамо житија светих, који су [врлине] већ испунили, започињући страхом Божијим и завршавајући дубоким смирењем; 2) не треба да се превазносимо природним даровима – гласом, певањем и слично, већ да се сви украшавамо смиреноумљем, из кога проистиче свако добро, и ради кога се [дају] сви дарови благодати; 3) држећи се смиреноумља напредујте у свим врлинама; нарочито у борби са похотом, одбијајте прве прилоге и ограђујте се од њих (1, 37)
1) Речи мог смирења које су вам упућене нису ни законске, ни наредбодавне, ни празне, већ, како ми се чини, поучне и утешне, подсећајући на учење и живот наших божанствених отаца. Нама је божанствена благодат већ открила шта је преподобно и праведно и благочастиво. Ви тачно знате где и како треба усмеравати своје хођење како бисте добили Царство небеско. Из дана у дан се сећајте у чему се састоји спасење Божије икаква су била божанствена дела преподобних отаца. По њиховом обрасцу живо украшујући своје душе бојама побожности, подражавајте њихов живот. Они су као начело и сврху свог подвижништва имали најдубљи срдачни страх Господњи. Из њега је у њима засијало пред Господом високо смиреноумље, којим сатанске замке нису сматрали ни у шта. Напротив, они су њиме свезали самога саплитача, положивши га, по речи Јеванђеља (уп. Лк. 10, 19), савладаног и исмејаног, испод ногу својих. Од многих светих навешћу вам као пример онога о коме се јуче читало на јутрењи. Читало се о преподобном Силуану и ваше уши су пажљиво слушале слово. Ви знате како се он прекрасно показао после приступајућег изрицања завета, како је поразио ђавола оружјем смирења, како га је потопио у мору суза и како је узишао на висину доброг живота, показавши у себи савршени образ великог оца нашег Пахомија. И премда је живео кратко, он се показао као виши од Теодора Освећеног, Петронија триблаженог и Орсисија свеопеваног и читавог оног братства, будући одавде пренесен на небеса уз анђелске песме.
2) Ето колико је велики дар блаженог смиреноумља. И нема ни једног светог који је угодио Богу мимо те врлине. У њу се и ви обуците. И одвојивши се пажњом од лепог гласа, мелодије, пријатног читања и осталих природних дарова и способности, свеусрђе устремимо на достизање тог циља. Ја нећу да кажем да треба сасвим одбацити наведена добра својства, већ да их треба сматрати другостепеним: њих треба поставити иза господарице врлина. Јер, уколико се услед наведених добрих својстава величамо пред онима који су рђавог гласа, или се пре неким гордимо, или се превазносимо пред онима који слабо и неуко читају, или подижемо обрве пред онима који немају глас и рђаво певају, мисе свакако узалуд трудимо и не пуштамо стреле у циљ, већ против себе самих, те због сличног пропуста постајемо плен звери из бездана, тј. ђавола. Немојмо тако, чеда моја. Напротив, са смирењем и разговарајмо, и радимо, и читајмо, и певајмо, и ходимо, и једимо, и одговарајмо. Све са смирењем радимо, те ћемо угледати слатки, мили и пресветли плод врлине која нас чини подражаваоцима Бога. Он, наиме, говори: Научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим (Мт. 11, 29). У њој заиста обитава покој, ради ње се таласи благодати подижу у души, њоме исијава чистота срца, од ње долази обилно изливање суза, из ње избија скрушеност, у њој је мудрост, разум, побожност, уздржање, безметежје и свако друго видљиво и слављено добро.
3) Ето моје речи о преподобном смиреноумљу. Ви, пак, чеда Божија и чеда мог смирења, донесите добре плодове пошто га као семе примите као добра земља, неко по тридесет, неко по шездесет, а неко по сто, у складу са даром Божијим. Чувајте се од сваког злог и рђавог дела, бежећи од дрскости и иштући братољубље. Одвраћајте се од подмуклости и заволите безбрижност. Јер, каже се: Незлобиви и праведни приањаху уза ме (Пс. 24, 21). Нико нека нема посебну наклоност према другоме, нека безбради немају смело обраћење према безбрадима и нека не остају заједно у скривеним и тамним местима. Сви непоколебиво стојте против напада ђавола, гасећи пожар похоте божанственим молитвама и вапајима. Није необично што страсти долазе. Међутим, наша је дужност да их одмах, од прве појаве одбијамо. Дошао је непријатељ, пустио стрелу и побегао. Ти, пак, скупи очи своје душе уколико ти кушач наведе неко неприлично уображење. Одбаци далеко удицу сласти док горки ловац на грех покушава да мамац уведе у срце. Затвори уши своје када почне да ти нуди лажљиву реч онај који је Еви у уши нашаптао смрт. He додирни, не окуси, не опипај (Кол. 2, 21) када ти приступи припремач и зготовитељ греховних сласти било да седиш или ходиш (тј. било да си у кући или на путу). Немој их примати: затвори се са свих страна и буди као ограђени град. Буди као гвоздена стена и непокретни камен како би остао непоколебив ма колико се на тебе устремљивали ветрови. Храбро одбијај демоне да би био добар војник Господњи, носилац Христових заповести и мученик благодати и како би имао смелости да кажеш са апостолом: Добрим подвигом се подвизавах, пут заврших, веру одржах. Сад ме чека венац правде (2. Тим. 4, 78).
34.
1) Ради предупређења смућивања против поретка треба обавештавати настојатеља чим се примете замисли н узбуне; 2) нека свако по обичају врши своје дело, трпећи и борећи се са страстима и похотама (1, 38)
1) Пребивајмо у ономе у чему смо постављени и немојмо замишљати ништа што превазилази нашу меру. Ако се и деси нешто слично, немојмо бити упорни. Чедо, уколико приметиш посебна дружења и подвајања, удаљи се од њих. Уколико ти неко приступи са сличним предлогом, одскочи од њега и немој се сагласити чак ни да га чујеш. Бежи као од огња уколико чујеш неке речи које могу да поколебају твоју веру према настојатељу и ослабе твоју љубав према њему. Јер, штета од реченог, мало по мало улазећи у срце, доћи ће до самих основа спасења. Осим мене немојте имати ни једног тајника и тајноводитеља уколико хоћете да будете моји истински послушници. Немојте зле речи сматрати безопаснима, говорећи: „Ништа не значи занимати се тиме“. Није тако, децо моја, није. Уколико неко на општу штету скрене у неверје, ви треба да дођете и све кажете. Можда ће неко из незнања и неразумности рећи: „За тако нешто ће ме братија осудити и замрзети“. He, уопште. Јер, уколико они нису моја истинска чеда, зашто би и имао похвалу од њих. А истинска чеда ће ићи за тобом и похвалити те. Једном речју, ја вас молим и напомињем вам да се свецело и у свему ослоните на мене, те да нико ништа нема утајено и сакривено од мене. У супротном ће се створити жестока рана.
2) Настављајући ваша ранија добра дела, саподвизавајте се и једнодушно доводите до краја ваше хођење у Господу. Све храбро подносите: и увреде, и напоре, и тескобу, и распаљивање тела, и помрачење помисли, и наилазак лењости и мрзовоље и све друго што нам се обично дешава имајући јединствену помоћу непостидном уздању у Бога и строгом испуњавању заповести Господњих, те сећању на смрт и одсецању својих прохтева. И удостојићете се мученичког венца и ликоваћете са анђелима у Царству небеском.
35.
Пројављивања дејства Духа Светога и духа лажи на нама, на која се указује да бисмо знање користили ради ревновања (за прво) и избегавања (другог) (1, 39)
Непријатељ се свагда са бесом устремљује на нас. Међутим, он се увек окреће назад божанственом силом и молитвама мог и вашег оца. Он себи налази плен једино уколико му неко да место, тј. уколико од себе одагна Духа Божијег и прими туђег духа, који га учи да чини и говори оно што сам воли. Како бисте научили да распознајете оба дејства, ја ћу вам указати на њихове одлике. Они који имају Духа Светога пројављују радост, мир, дуготрпљење, љубав, те произносе речи које су слађе од меда и саћа, које, по речи Господњој, произилазе из сувишка срца и служе на просвећење и утеху оних који их слушају. Од њих се непрестано чује: „Опрости или благослови оче; ја сам неразуман и једини грешник; ја сам недостојан да се убројим у братство и гори сам од сваке твари“. Онај ко слично говори и осећа свакако има Духа Светога. Хоћете ли чути какве су одлике и супротног духа? Срце онога ко га има избацује јарост, гнев, осуђивање, клевету, неверје, одбојност, мржњу, дрскост, непослушање, противречење, тврдоглавост. Од такве душе се удаљила светлост, светост и преподобност. Од ње је одступило смирење, скрушеност и трпљење. У њој су пресушиле сузе, плач и срдачни бол. Од ње се одвојило небеско зрење, сећање на смрт и на анђеле, који ће је пратити по смрти. Од ње су се у мраку заборава сакриле мисли о свесветском стајању пред страшним судиштем Христовим, о грозном суду и о немогућности одговора за све што се мислило, говорило и чинило од самог рођења, а не само од времена ступања у монаштво. Ја вам све речено излажем како бисте видели чега да се држите и шта да избегавате. Јер, ја имам једну жељу и једну молитву, тј. да сви постанете синови светлости и дана, наследници Божији, сунаследници Христови, изабрани и освећени сасуди који су једним Духом сједињени како бисте на делу познали и срцем испитали оно што је рекао свети Давид: Гле, шта је добро, или шта је красно, него да браћа живе заједно (Пс. 132, 1), мирно и једнодушно.
36.
1) Подвизи су неопходни; они мудре не задржавају у напредовању, с обзиром да за сваки постоји посебна награда; 2) уз моје руковођење прилажите и своје разумевање доброг и узајамно бодрење, будући да имамо заједничко дело; 3) пребивајте у добром, чувајте ревност, држите језик, чувајте оруђа и ствари и молите се (1, 40)
1) Нама је неопходан труд, духовни зној, божанствени подвиг, исправна ревност и душевно настојање како бисмо ступили на поприште и добро достигли до његовог краја, тј. како бисмо после преподобне смрти били овенчани венцем победе. Ви и сами знате да напори доносе покој, да се скорби награђују радошћу, да се стењање напаја душевном утехом, да тескобе отварају простор, да глад и пост саздају бесмртно ликовање, да жеђ и сувота грла точе воду која тече у живот вечни (Јн. 4, 14), те да уопште они који сеју у сузама, жању у радости (Пс. 125, 5), као што нас уверава псалмопојац свети Давид. Написано је: Кад ово знате, блажени сте ако то творите (Јн. 13, 17). Човек безуман неће познати, и неразуман неће их схватити (Пс. 91, 7). Ви сте, пак, умни, доброг срца, благоразумни, пажљиви и расудљиви. Ви сте понеке врлине већ достигли, понеке достижете, а понеке ћете, додаћу, још достићи. Јер, заповести немају мере и човек утолико сматра да је далеко од њих уколико боље познаје Бога.
2) Ја вам дајем законе и руководим вас, од једнога задржавајући, у другоме утврђујући и указујући куда да управљате своје хођење. Ви ми верујте у свему и повинујте се свему што желим од вас по заповести као железо у рукама ковача. Од реченога ваше пловљење постаје безбрижно и ваш живот без невоља. Разумевајући шта је добро и корисно, и ви сами међу собом чините [неопходно] и напомињите једни друге. Јер, сви ми имамо у виду оно што је корисно за све. Ми као да се налазимо на броду који плови по мору, на коме је и кормилар и морнар заузет општим делом. У сличном односу стојимо и ми, тј. ја и ви. Моје је дело да држим у рукама кормило и да бодро управљам бродом, имајући очи обраћене на небо и погледајући ка звездама правде ради усмеравања пловидбе. Међутим, и ви треба да сте бодри, те да свако чини своје дело. Ви треба да се обазирете лево и десно како не бисте налетели на нешто што изазива бродолом, тј. на плићак или подводне стене. Ужад треба да држите у приправности, понегде попуштајући и понегде затежући, те да чините све неопходно како би наш брод успешно стигао у пристаниште спасења душа наших. Стога сте ви и оставили свет, његове обичаје и сва телесна задовољства и утехе.
3) Братијо, истрајмо у подвизима, трпељиво се упражњавајући у дужностима и ја сам уверен да ћемо добити венце, постати грађани неба и блаженствовати у [месту] од кога је одбегао сваки бол, туга и уздисање(Ис. 35, 10). Будите чврсти, прихватите силу и светилник ваше ревности нека гори јелејем постојане приљежности како се не би угасио и како не бисмо нежељено пострадали као луде девојке (уп. Мт. 25). Оци часни, стекните безметежје. He кажем да уопште не треба да говорите (што не би било изводљиво у вашем животу), већ да не говорите о неприличним стварима и да не побуђујете смех. Јер, мудрост каже да причљивост неће избећи греха. Штедећи уста ти ћеш бити разуман (Прич. 10, 19). Будите пажљиви у испуњавању ваших послушања и немојте бити немарни како не бисте кварили неопходне ствари, на пример кола, или рало, или секиру, или чашу, или тањир или нешто друго, услед чега би се десио застој и услед чега бисте време неопходно за духовно дело потрошили на испразности. Такође се свагда молите да вам се пошаље помоћ одозго против невидљивих и видљивих непријатеља у Христу Исусу, Господу нашем.
37.
1) Имајући веру и љубав према мени ви се трудите; нека они који налажу послове буду разумни, а потчињавање нека буде верно; 2) будите туђи смеху и узајамном огорчавању; једни према другима будите благи, учтнви и бежите од свега прекорног и саблажњивог (1, 41)
1) Ја молим Бога да се не умањи ваша вера и да не охладни ваша духовна љубав према мени смиреном, већ да сви будемо утврђени у истом разуму (1. Кор. 1, 10) и у једнакој ревности за испуњавање заповести Господа нашег Исуса Христа. Ја знам да се ви злопатите, да трпите лишавања, да носите тешке напоре, да проливате зној. Ипак, немојте слабити, молим вас, ради љубави Господње, и продужите да се трпељиво подвизавате добрим подвигом како бисте са ликовањем били овенчани на небесима. И ја бих желео да се заједно са вама трудим, али ме омета болест ногу. И ја бих желео да заједно са вама излазим на дела и да радом смиравам своје тело. Јер, блажено је по силама се трудити заједно са братијом и преподобно је учествовати у пољским радовима. Ви сличним напорима освећујете своја тела и душе чините бестрасним као истински делатељи Господњи, наравно уколико на долични начин остварујете оно што вам је наложено, тј. уколико старији и распоређивачи са страхом Божијим и са саосећањем према братији чине наређења, а потчињени према старијим држе покорност и послушање. Ви распоређивачи пазите да не додајете труд на труд и да не наређујете без саосећања и старања, већ будите праведни, милосрдни, братољубиви и расудљиви, будући да сва братија нису једнаке нарави, узраста и снаге. Ви сте једино под тим условом добили старешинство над братијом. И блажени сте уколико дејствујете на [описан начин] с обзиром да ће велики дарови и добра бити ваше наслеђе у вечности. И сви потчињени пазите да смирено прихватате налоге старешина и да дејствујете благопокорно од срца.
2) Нека међу вама не буде смеха како не бисте растужили Господа, нека не буде празнословља како не бисте ожалостили Духа Светога, нека не буде мржње како се не бисте огорчавали. Јер, апостол је рекао: Свака горчина и гнев и љутина и вика и хула са сваком злобом, нека су далеко од вас (Еф. 4, 31), и још: Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само добра за изграђивање онога што је потребно, да донесе благодат онима који слушају (Еф. 4, 29). А будите међу собом благи (Еф. 4, 32), тихи, братољубиви, подносећи један другога у љубави (Еф. 4, 2). Носите бремеnа један другога (Гал. 6, 2) снисходећи, опраштајући и поштујући једни друге, уступајући другима предност у побожности и страху Божијем. Уколико ходите и живите на описани [начин], ви сте моји светитељи, или пре – Божији, ви сте анђели Његови на земљи, поклоници силе и служитељи славе Његове, наследници Царства небеског, сажитељи светих и житељи раја, којима је дано да се наслађују незамисливим добрима која су им припремљена. Стога се ја молим, иштем и умољавам да се ваше ноге свагда управљају према Богу, да напредујете у сили крепости Његове, да међу вама нема саблазни, ни саплитања, ни смртоносне непослушности, ни несретног роптања, ни усмрћујуће дрскости, ни прекорне жеље злог, нити било чега забрањеног и преступног. Нека вам Господ Бог да мирног анђела, верног наставника и чувара душа и тела ваших који ће даноноћно одгонити од вас зле демоне и руководити вас у добром животу.
38.
1) Начин живота у послушности је виши од свих [осталих]: њега је и Господ изабрао; 2) ходите добро тим путем, трпећи и не знајући за умор; јер, близу је смрт и крај свему; немојте заборављати, међутим, ни друге врлине, нарочито љубав (1, 42)
1) Молим вас и преклињем стојте, трпите храбро, будите благодушни и крепите се сећајући се славе које су се удостојили триблажени и свети послушници. Наравно, у складу са начином живота којим је угодио Богу свако ће добити своје благо у будућем животу. Пазите. Велики су, наравно, они који су се ради Bora сакрили у горама, пећинама и јаругама земаљским, тј. стубници, пештерници и затворници и они који су неким другим начином живота прославили Бога. Нека вам је познато да ни сам Раздавач дарова по доласку на земљу није изабрао ни пустињски, ни стубнички, нити неки други начин живота, већ је благоволео да поживи у послушању, као што сам говори: Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла (Јн. 6, 38). И опет: Јер ја не говорих сам од себе, него Отац мој који ме посла Он ми даде заповест шта да кажем и шта да говорим (Јн. 12, 49). Опасавши се убрусом и прихвативши дело служења, Он је омио ноге ученика и нешто касније рекао: Аја сам међу вама као слуга (Лк. 22, 27). Према томе, Господ и Владика свих је благоволео да прими наш послушнички начин живота, а не неки други. И није ли за нас утешно и радосно што проводимо живот који је сличан Његовом? И да ли је умесно да ми друге облике живота ублажавамо више од нашег? Уколико, наиме, долично и тачно проводите тај живот, ви ни сами нећете хтети да ублажавате неки други. Стога и у Старачнику може да се прочита казивање да је по откривењу од три подвижника онај који се налазио у послушању претпостављен пустињаку и болеснику који са радошћу подноси болест. Да, братијо моја, заиста је велики живот наш и они који га проводе без сумње ће се прославити са Авраамом, узликовати са мученицима и населити са праведницима.
2) Ходите добро, немојте се заустављати и нека вас не вара завидно око ђавола. Намажите ноге јелејем трпљења како бисте, распламтевши се душевним стремљењем, били у могућности да довршите свој пут. Обуците се у одору правде и радовања и пијте воду чистоте и здравоумља. И нека нико не говори: „Докле ћемо“. Јер, та реч је реч лењивца. Ми нисмо хиљадугодишњи. Данас или сутра [ће доћи] смрт. Ми ћемо добро чинити и ходити отачким законом уколико је свакодневно стављамо пред очи. Тим законом су се управљали оци наши у малобројним данима овог живота. Нека међу вама по светој молитви мога оца буде милост, мир, љубав, послушност, благост и узајамно помагање и нека се од вас удаљи завист, мржња и сујета. Тако живите и тако дејствујте.
39.
Гледајте Господа пред собом да се не бисте покренули ни на шта рђаво; принуђавајте себе на добро, сећајући се изласка [из живота], страшног суда и његових одлука (1, 43)
Чувајте међу собом љубав у свези мира и нека вам Господ буде с десне стране како се не бисте покренули ни на похоту, ни на гнев, ни на завист, ни на смех, ни на празнословље, ни на било шта друго чиме се доспева до дна ада. Сетите се шта говори ава Доротеј: „Орлу, који је једном канџом прикљештен, свакако је узалуд што је читавим осталим [телом] ван замке. Ловац без труда може да га ухвати или устрели“. Пазите на себе и подвизавајте се с обзиром да Царство небеско припада подвижницима. Какав ћемо страх и трепет сусрести при свом исходу уколико будемо немарно проводили свој живот, нарочито онога страшног дана када арханђелова труба пробуди све људе, сваки народ, свако поколење и свако племе. Помислите шта ће бити тада. Небо ће се поцепати, састојци изгорети и сва твар се изменити. Судија свих ће засести на престо суда и безбројни свети анђели ће стати око Њега. Потом ће Он пред свима изобличити дела, речи и помисли свакога по њиховој врсти, лицу, месту, времену и начину вршења. И све ће се десити у једном тренутку. Најзад ће, како говори Писмо, они који су чинили добро отићи у живот вечни, а они који су чинили зло – у вечну муку, где је плач и шкргут зуба, огањ неугасиви и црв неуспављиви, и друштво страшних, ружних и свезлобних демона. Где ћемо ми поћи? У живот вечни, тј. на вечно пребивање са Господом ћемо поћи уколико до краја живота сачувамо страх Божији и љубав према Богу, на основу којих ће из нашег срца излазити [речи]: Ко ћe нас раставити од љубави Христове (Рим. 8, 35).
40.
1) Страх Божији одбија мачеве нашег непријатеља; 2) подносите увреде; 3) немојте се надимати спољашњим преимућствима, него будите смирени и покорни; 4) стога ћете бити са мученицима (1, 44)
1) Из дуговременог опита ви сте у потпуности познали богоугодни образ живота у монаштву. Стога се немојте колебати и иступати из вашег доброг разумевања. Заволите оно што вам се заповеда и чувајте га у свему. Пребивајте у љубави према мени као што вас и ја волим више од свега на свету. Међутим, непријатељ има много замки и међу нама и у нас лако сеје зло. И само они који су проникнути страхом Божијим далеко од себе одбијају његове мачеве (по свештеноречитом Давиду), бодро се предају подвизима побожности и свеусрдно припадају небеским зрењима и делањима.
2) Ето ја као да се налазим међу вама и видим и чујем да се истргла оштра реч против неког од братије, тј. прекор, увреда или нешто слично. Ти, пак, брате, који си примио увреду немој да се претвараш у љуту звер и немој бити малодушан, већ буди чврст и непоколебив. Јер, увреда и срамота падају на онога ко их изриче, док ономе ко их бестрасно прима припада победа. Он се показује као човек Божији, а онај други као непотребни слуга, који сам себе погубљује.
3) Упорно вас молим да се не свађате, да не вређате један другога, да не подижете високо обрве, да не говорите високо, да се не надимате што лепше певате, или се више трудите, или сте побожнији, или можда што сте по светски благороднији, или што сте лепши лицем. О томе је ружно и говорити. У свему се облачите у смиреноумље, кроз потчињавање и послушање се пружајући пред Господом и пред старешинама у обитељи.
4) Идите назначеним путем и ваш труд неће бити узалудан, нити ваши подвизи неуспешни. Ја вам пред лицем Господа Бога нашег, светих анђела Његових и пред свом твари благовестим да ћете, добро завршивши свој пут, ликовати са мученицима, да ћете се вечно уљуљкивати у наручју Авраамовом и да ће вас хор праведних примити у своју средину.
НАПОМЕНЕ:
[1] Упореди Житије светог Теодосија Великог, 11. јануара, Прим. прев.