ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ III
ИЛИЈА, ПРЕЗВИТЕР И ЕКДИК
Кратко сведочанство о њему
Није познато да ли је Илија презвитер, кога такође називају и Екдиком, заиста Илија Критски, тумач богословских беседа светог Григорија Богослова. Судећи по поглављима која следе, он беше знатно мудар муж, како спољашњом тако и духовном мудрошћу. Његова реч беше снажна и изражајна, премда понегде донекле нејасна. Стога мислимо да неће бити претерано ако Цветник (како су названа поглавља мудрог Илије), упоредимо са духовним вртом испуњеним не само цветним биљем, него и плодоносним дрвећем. Нећемо се стидети да у тај рај позовемо оне који траже духовну утеху, будући да смо потпуно сигурни да ће сва њихова духовна чула – и вид и мирис и укус, наћи богато подмирење.
Наслов поглавља Илије презвитера Цветословље или Цветник наводи на помисао да су била састављена приликом читања светих отаца, тј. да се састоје из мисли које је старац Божији усвајао и записивао, желећи да их сачува за себе, изражавајући их понекад речју отаца, а понекад својом сопственом. Стога су читаоци у њима могли да виде одраз час једнога, час другог од отаца, па чак и да их приписују појединима од њих, како се и чинило на западу. У ватиканском кодексу светог Максима, та поглавља су и приписана њему. И недавни издавач дела светих отаца – Migne, сместио их је међу списе светог Максима, тј. после његових Седамсто сагледатељних и делатних глава, под заглављем: „Друге главе, узете из ватиканског кодекса дела светог Максима“ (Patrologiae graecae, т. ХС).
Сматрамо да је састављачима Грчког Добротољубља било лакше да установе коме их треба приписати. Стога ћемо се повести за њима и признати их за дело Илије презвитера.
Стављамо на знање да су у грчком Добротољубљу поглавља подељена на два дела (109-140). У издању Migne поглавља су у једном јединственом низу, од почетка до краја. Тога ћемо се и ми придржавати.
Читалац ће приметити да у нашем преводу нумерација не иде редом, тј. да се појављују пропусти. Ти пропусти значе да су и поглавља која им одговарају испуштена због недовољне разумљивости. Њих, уосталом, нема много.