Отачки летописи нам не говоре о времену живота преподобног оца нашег Филимон, који се међу богоносним оцима истакао великим трезвоумљем и обилним сузама. Он беше муж изузетне побожности и великог искуства и љубљаше безмолвије више него било који од стараца, као верни следбеник Великог Арсенија, у шта се можемо уверити из следећег слова. Пребивајући трпељиво дан и ноћ у молитвама и прозбама у својој пустињској пећиници, где је непрестаним извором суза и најслађег плача умивао своју душу, и где се богољубиво уздигао изнад свега чулног и мисленог како би као глув и нем стално стајао пред Богом, он се удостојио предивног просвећења Божанственом благодаћу. У свом крајњем безмолвију и ћутању он се, као од сунчевог зрачења, обогатио даром не само да разматра и расуђује, него и да предвиђа и пророкује. О реченоме верно сведочи слово које доносимо. У њему је смештено и његово учење о свештеном трезвоумљу, како са његове делатне, тако и са сагледатељне стране, засновано на његовом сопственом дуготрајном искуству. Дакле, онај ко жели да са себе збаци мрску и прљаву одећу страсти, или, што је исто, да скине старог човека и да се обуче у светле одежде бестрашћа и благодати, наиме, у новог човека у Христу Исусу, нека се често обраћа учењу старца. Уколико научено буде по мери својих снага испуњавао, он ће лако постићи свој циљ.