ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ III
БЛАЖЕНИ АВА ТАЛАСИЈЕ
АВА ТАЛАСИЈЕ ПРЕЗВИТЕРУ ПАВЛУ,
О ЉУБАВИ, УЗДРЖАЊУ И ДУХОВНОМ ЖИВОТУ
СТОСЛОВ ТРЕЋИ
чији акростих гласи:
Злом не треба сматрати оно што оптерећује плот, а чисти душу, него
оно што рањава савест, а наслађује тело.
1. О Ономе ко је по природи добар, добро умуј, и о сваком човеку помишљај добро.
2. На Дан суда ћемо дати одговор пред Богом за речи, дела и помисли.
3. Навикнутост на врлину или зло нагони нас да говоримо и чинимо добро или зло.
4. Ум који је захваћен страстима помишља неприличности: његове мисли се откривају у речима и делима.
5. Злој мисли претходи страст, узрок страсти су чула, а узрок њиховог рђавог коришћења јесте, очигледно, ум.
6. Затварај чула, бори се против помисли и оружјем заповести уништавај своје страсти.
7. Старо зло захтева дуготрајан подвиг. Јер, укорењена навика се не помера брзо са свог места.
8. Трајан подвиг уздржања и љубави, трпљења и безмолвија уништава [страст] која се налази у нама.
9. Чешће покрећи ум на молитву, па ћеш растерати помисли које се врзмају око срца.
10. Подвижништво захтева трпљење и храброст. Јер, сластољубље се може прогнати једино дуготрајним злопаћењем.
11. Напоре подвижништва лакше ћеш испунити уколико све будеш радио са мером и по правилу.
12. Држи увек исту меру у подвизима и без велике нужде не нарушавај установљено правило.
13. Љубав и уздржање чисте помисли, а сагледавање и молитва обарају сваку охолост која устаје (2.Кор.10,5).
14. Чиста савест је дело подвижничких напора, тј. поста, бдења, трпљења, великодушности.
15. Онај ко благодушно трпи ударе невољних искушења постаје смиреноуман, искусан и крепак у нади.
16. Трпљење се душевна жеља за напорима. Оно се састоји у прихватању произвољних напора и невољних искушења.
17. Подношење невоља растапа зло, а трпљење до краја га потпуно искорењује.
18. Напори чине да осећања злопате, а туга које се услед њих рађа изгони сластољубивост.
19. Постоје четири основне страсти које премудри промисао користи једну против друге.
20. Сластољубље се уништава доласком туге, а страх од адских мука чини да вене похота.
21. Благоразумни ум учи вежба своју душу, а тело навикава на сваки подвиг.
22. Ревнуј да монахом покажеш не само свог спољашњег, него и унутрашњег човека. То ћеш [постићи] кроз очишћење обојице од страсти.
23. Прво одрицање јесте ослобађање од ствари [тј. имовине], а друго и треће – ослобађање од страсти и незнања.
24. Онај ко жели, лако ће се ослобађа ствари. Међутим, неопходан је велики труд да бисмо се ослободили мисли о њима.
25. Онај ко је обуздао похоту, изаћи ће на крај и са гневом. Јер, у њој је узрок гневног раздражења.
26. Шта, дакле? Јесмо ли се очистили од страсних помисли и јесмо ли окусили чисту и невештаствену молитву?
27. Ум је велики уколико се ослободио од страсти, уколико се уклонио од свега постојећег и уколико пребива у Богу.
28. Онај ко напредује мудрује о три [ствари]: о заповестима, о догматима и о вери у Свету Тројицу.
29. Ум који се ослободио од страсти креће се у истанчаним помислима, у сагледавању бића и у самој светлости.
30. У нашим душама се крију најгоре страсти. Оне се пројављују када се изобличе њихова дела.
31. Дешава се да је ум понекад неузнемирен услед стицања извесног степена бестрашћа. Ипак, он остаје неискусан, услед одсуства ствари [делатног упражњавања].
32. Страсти се покрећу под дејством три [ствари]: од сећања [на предмете са којима су везане], од састава [телесних сокова] и [деловањем] чула, као што је речено.
33. Ум који затвори чула и уравнотежи телесни састав има само једну борбу, тј. против сећања.
34. Покрети страсти долазе кроз чула уколико нема уздржања и духовне љубави.
35. Умерени пост, бдење и певање Псалама уравнотежују телесни састав.
36. Три ствари очигледно кваре добар састав тела: одсуство реда у узимању хране, промена ваздуха и напад демона.
37. Страсна сећања слабе од молитве, читања, уздржања и љубави.
38. Најпре чула затвори безмолвијем, а потом се против сећања бори оружјем врлина.
39. Зло разума је злоупотребљавање појмова, а делатни грех јесте злоупотребљавање ствари.
40. Злоупотреба помисли и ствари је њихово нечастиво и неправедно коришћење.
41. Неприличне страсти су ланци којима се ум везује за чулне ствари.
42. Савршено бестрашће има онај ко није страсно везан нити за ствари, ни за сећања на њих.
43. Добра душа чини добро ближњему. Уколико наиђе на незахвалност, она се показује великодушном, те стрпљиво подноси чак и страдање од [онога коме чини добро].
44. Зле помисли су право зло. Онај ко их се није одрекао,неће се научити познању.
45. Онај ко слуша Христа ходи у светлости, а онај ко га подражава стиче исправљење.
46. Злопамћење је губа душе. Оно настаје или услед бешчашћа, или штете, или помисли подозрења.
47. Господ ослепљује ум завидљивца стога што се неправедно жалости због добра ближњега.
48. Душа склона клевети има трорезни језик, будући да рањава и себе, и онога ко слуша, а понекад и оклеветанога.
49. Незлопамтив је онај ко се искрено моли за наноси оца увреде. Од злопамћења се, пак, избавља онај ко не штеди дарове своме непријатељу.
50. Мржња према ближњему јесте смрт за душу. Ето шта има и шта себи причињава душа клеветника.
51. Униније долази од немара душе. Немарна је, пак, душа која је болесна сластољубљем.
52. Онај ко воли Исуса одаје се напорима. Постојаност у њима изгони униније.
53. Душа јача у подвижничким напорима. Чинећи све са мером, она прогони униније.
54. Онај ко је загосподарио над стомаком исушује похоту. Њего и ум не робује блудним помислима.
55. Ум уздржљивога јесте храм Светога Духа, а ум стомакоугодника – станиште гавранова.
56. Преједање рађа похоту за разним јелима, а глад и прост хлеб чини слатким.
57. Од зависти се избавља онај ко се у себи радује са оним коме завиде. Друге, пак, избавља од зависти онај ко скрива оно због чега му се може завидети.
58. Удаљавај се од онога ко живи немарно, макар га многи сматрали великим.
59. Нека ти трудољубив човек буде пријатељ, те ћеш себи наћи заштиту.
60. Немарни је себе продао многим господарима. Он живи како га они воде.
61. Немарност се у време мира према теби односи као пријатељ, а за време искушења устаје на тебе као непријатељ.
62. Пре него што се подигну страсти, она је спремна да за тебе положи душу своју. Када, пак, навале страсти, оно ти узима душу.
63. Запуштена земља зараста у трње, а немарна душа се пуни нечистим страстима.
64. Благоразумни ум обуздава своју душу, изнурује тело и потчињава страсти.
65. Видљиви покрети указују на унутрашње. као што плодови обелодањују непознато дрво.
66. Речи и дела изобличују лицемера. Они обнаружавају и скривеног лажног пророка.
67. Бесловесни ум не васпитава своју душу: он је удаљава од љубави и уздржања.
68. Узрок неприличних појмова јесте лоша нарав, подржавана гордошћу и надменошћу.
69. Наведеноме су још својствени лицемерје и злоћа, као и подлост, подсмешљивост и најрђавија лаж.
70. Такви људи робују и зависти, дрскости, гневу, тузи и злопамћењу.
71. Такав је пут оних који живе у немарности и такве се ризнице крију у мени.
72. Злопаћење и смирење спасавају душу и ослобађају је од поменутих страсти.
73. Знак разумног ума јесте корисна беседа, а знак добре душе – врлинско дело.
74. Просвећен ум износи мудре речи, а чиста душа у себи узгаја божанствене помисли.
75. Помисли ревнитеља се поучавају у премудрости: његове речи просвећују слушаоце.
76. Душа у коју су заложене врлине узгаја благе помисли. Душа, пак, у коју су заложене зле склоности рађа неприличне помисли.
77. Страсна душа је радионица злих помисли и из своје ризнице износи зло (Мт.12,35).
78Добра ризница је врлинска навика и добар ум из ње износи блага.
79. Ум који је покретан Божанском љубављу узгаја добре мисли о Богу. Онај пак, који је покретан самољубљем рађа све супротно.
80. Ум који је покретан љубављу према ближњем, непрестано о њему мисли добро (1.Кор.13,5). Онај пак, који је покретан супротним, увек у њему претпоставља нешто лоше.
81. Врлине су узрок добрих помисли, узрок врлина су заповести, а узрок њиховог испуњавања јесте произвољење.
82. Врлине и пороци, који постоје у души или који је напуштају изазивају добро или лоше расположење, покрећући је на помисли које су супротне једне другима.
83. Узрок злих помисли јесу страсти, узрок страсти јесте непослушност заповестима, узрок непослушности јесте прелест чула, а прелести – непажња ума на делу чувања чула.
84. Код оних који напредују добра расположења још увек могу да буду смењена супротним. Код савршених, пак, та расположења су непромењива.
85. Снага душе се састоји у неизмењивој врлинској навици. Онај ко ју је стекао је говорио: Ко ће нас раставити од љубави Христове (Рим.8,35).
86. Претходник свих страсти јесте самољубље. Након свих долази гордост.
87. Три главне похотне помисли имају свој извор у страсти самољубља.
88. Те три помисли јесу: стомакоугађање, таштина и среброљубље. Из њих излазе све остале страсне помисли, премда не све заједно.
89. Стомакоугађању следује блуд, а таштини – гордост. Остале иду за њима трима.
90. За свим трима, дакле, иду: туга, гнев, злопамћење, завист, униније и остале…
МОЛИТВА
91. Владико свих, Христе, избави нас и од погубних страсти и од помисли које рађају.
92. Тебе ради смо саздани, да у теби будемо блажени, настанивши се у рај који си засадио.
93. Садашње бешчашће смо сами навукли на себе, блаженој сладости претпоставивши погубну.
94. Стога смо сами у себи примили казну, уместо вечног живота наследивши смрт.
95. Као што си увек гледао на нас, Владико, и до краја [милостиво] гледај на нас. Као што си благоволео да се оваплотиш нас ради, тако нас и спаси све.
96. Јер, ти си дошао да спасеш нас пропале. Немој нас одвајати од удела оних који су се спасли.
97. Васкрсни душе и спаси тела, чистећи нас од сваке скверни.
98. Раскини ланце страсти који нас спутавају, као што си растерао војске нечистих демона.
99. И избави нас њихове тираније, како бисмо послужили теби јединоме, Светлости вечној.
100. Тада ћемо, по васкрсењу из мртвих, са анђелима чинити јединствен блажени и вечно неразрушиви хор.