ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА
V ПОГЛАВЉА О ПОДВИЖНИШТВУ И БЕЗМОЛВИЈУ
1. Три врлине свагда чувају ум: његово природно стремљење, храброст и марљивост.
2. Ум се уверава да је достигао бесмртност када у себи угледа три врлине: расуђивање, које танано разликује једну страст од друге; предвиђање свега пре времена и неслагање ни са каквом туђом помишљу.
3. Постоје три врлине које увек пружају светлост уму: не познавати злобу ни једног човека, без смућења подносити све што се дешава и чинити добро онима који нам чине зло. Ове три врлине рађају друге три, које су још више од њих: љубав, кротост и мир.
4. Четири врлине чисте душу: ћутање, вршење заповести, самопритешњавање и смиреноумље.
5. Ава Исаија је рекао: „Ја на себе гледам као на коња луталицу који нема господара. Сваки ко га нађе, седа на њега и јаше га. Када га један пусти, узима га други и седа те јаше“.
6. Чувај се да се не наслађујеш оним чиме си раније грешио, како се у теби не би обновили ранији греси. Заволи смирење које ће те покрити од грехова твојих. Своје срце дај на послушање својим оцима и благодат Божија ће се уселити у тебе. Немој бити мудар сам за себе, да не би упао у руке непријатеља својих. Научи свој језик да тражи опроштај и осениће те смирење. Седећи у келији, пази на три ствари: на рукодеље, богомислије и молитву. Свакодневно мисли: „Данас се ваља потрудити у овом свету, а сутра – не знам“, па нећеш сагрешити пред Богом.
7. Избегавај стомакоугађање да се у теби не би обновили ранији греси. Немој бити малодушан ни у каквом труду, да се не би подвргнуо непријатељском нападу. Принуђавај се на (тајно) поучавање и убзо ће те посетити покој Божији. Подстичи се да се дуго молиш са плачем, те ће те, може бити, помиловати Бог и са тебе свући старог, грехољубивог човека.
8. Труд, сиромаштво, странствовање, злопаћење и ћутање рађају смирење, које доноси опроштај свих грехова.
9. Ако те нападају блудне [помисли], обремени се бдењем, гладовањем, жеђу и смиравај се пред свима. Ако телесна лепота или похота према жени почне да привлачи твоје срце, сети се смрада (у гробу) и успокојићеш се.
10. Брате, док се налазиш у овом животу немој давати покоја телу своме. Немој му веровати кад видиш да је спокојно од страсти. Јер, демони се често таје привремено како би, кад човек занемари своје спасење, одједном напали на бедну душу и ухватили је као малу птицу. Уколико је победе, они је без милости смиравају сваким грехом. Стојмо у страху Божијем и чувајмо себе, продужавајући да вршимо своје дело и да чувамо све врлине које представљају препреку непријатељској злоби. Труд и напор у садашњем веку не само да нас чувају од злих дела, већ и венце припремају души пре исхода из тела. Постарајмо се и ми, који имамо печат светог крштења, да одустанемо од својих грехова како бисмо имали смелост у дан Суда. Подвизавајмо се, љубљени, јер је време близу. Блажен је онај који се о томе стара дан и ноћ.
11. Ако приметиш да ти је срце расејано и да не знаш како да га исправиш, [очигледно] је да те неко твоје дело, хтео ти или не, навлачи на њега. Да Гедеон није наредио да се полупају жбанови, не би се угледала светлост свећа (Суд.7,19). Ни човек неће угледати светлост Божанства, уколико не презре тело своје.
12. Ако се у граду који је окружен зидинама развалила само једна мала стена, непријатељи ће, уколико желе да уђу у град, сву своју пажњу усмерити баш на ту развалину. И премда стражари стоје код врата, не могу се одупрети непријатељима уколико се не поправи разваљено место. Исто тако, ни монах не може да се супротстави непријатељима својим уколико је њиме овладала било која страст. Он тада не може да достигне меру савршенства.