ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЈЕ УЧЕНИЦИМА
ДВАДЕСЕТ СЕДМО СЛОВО
О [изреци]: „Пази на себе“ (Пон.Зак.15,9).
1. Пази на себе марљиво, буди смео и веруј да је Господ наш Исус Христос, Бог који има неизрециву славу и величину, постао наш пример, да бисмо ишли Његовим стопама (1.Пт.2,21). Он се ради нас смирио превеликим смирењем које превазилази сваку меру, примио обличје слуге, осиромашио, ни у шта не рачунајући увреде, и претрпевши многа и срамна понижења, као што је написано: Као јагње на заклање вођен би и као овца нема пред оним који је стриже не отвори уста својих. Од уза и од суда узе се (Ис.53,7,8). Најзад, Он се подвргао и смрти са великом срамотом ради нас, да бисмо ми, по Његовој заповести и ради сопствених грехова, радо подносили ако нас неко праведно или неправедно вређа и клевета. Чак ако нас неко и до смрти буде доводио, треба да смо као овце и као неразумна стока која уопште не противречи. Шта више, тада треба, ако можемо, да се молимо, или барем, у крајњем случају, да ћутимо са великим смирењем.
2. Пази на себе марљиво, верујући да је за душу много корисно и спасоносно да [се подвргава] невољама и бешчашћу ради Бога и да их радо и безметежно подноси, сматрајући да је достојна да још више пострада. [Осим тога], помисли да и сам можеш понешто понети за Господа, и да барем једним делићем можеш постати подражавалац страдања свога Бога. Немој роптати на оне који су те увредили, већ се од душе помоли за њих сваки пут кад их се сетиш. Они ти, наиме, доносе велико богатство.
3. Пази на себе марљиво и као велику смрт, као погибао душе и вечну смрт презири и на сваки начин избегавај властољубље и славољубље, тј. жељу за славом, чашћу и људском похвалом, као уосталом, и мисао да си нешто [значајно], да си остварио неку врлину или да си бољи од било кога. Исто тако, одсецај сваку срамну похоту и најмању телесну сласт, избегавај непотребна познанства и додире туђег тела. Не дозвољавај себи да ишта поједеш ван одређеног времена. Тако ћеш, чувајући се у малом, избећи да паднеш у тешке (грехе). Јер, онај ко презире мало, постепено упада и у велико.
4. Пази на себе марљиво и од душе и истински сматрај себе најмањим и најгрешнијим од свих Хришћана. Нека ти душа увек плаче, смирава се и стење. Као недостојан и идиот, увек ћути и уопште не говори без потребе.
5. Пази на себе, увек се сећај и пред очима имај вечни огањ и вечне муке и осуђенике, те пре сматрај себе за једног од тамошњих, него за једног од живих.
6. Пази на себе марљиво знајући да је Господ наш за нас умро и васкрсао да ти више не би живео себи него Ономе који је за нас умро и васкрсао (2.Кор.5,15). Буди смео и веруј да се увек налазиш пред Његовим лицем и да Он види твоје срце.
7. Пази на себе марљиво и свагда буди готов да се повинујеш вољи Божијој, било да се ради о смрти или животу или некој невољи, и то са свом жељом и вером. Увек очекуј велика и страшна искушења која долазе на тебе – невоље, мучења и најгорчу смрт.
8. Пази на себе марљиво како пред лицем Бога свих не би радио ни нешто најмање без Његове воље. Ма шта усхтео – било да нешто кажеш, или учиниш, или да пођеш некоме, или да поједеш нешто, или да се напојиш, или да легнеш да спаваш – најпре дознај да ли је [ствар] по Богу и распитај се за узрок због кога хоћеш да је учиниш, па тек онда поступи онако како приличи пред Богом. Тако се у свим делима и речима исповедај Богу како би му се више приближио, и како би стекао већу смелост пред Њим.
9. Пази на себе марљиво да нешто не проговориш када те брат увреди и кад приметиш у себи тугу или гнев. Тек кад молитвом укротиш срце своје, поговори са братом и то само оно што приличи. Ако буде потребно да [опоменеш] брата, те приметиш у себи гнев или несређеност, онда ништа не говри да не би дошло до већег немира. Када приметиш да сте и један и други у добром расположењу, можеш да му се обратиш, премда опет не као онај који изобличава, него као онај који напомиње, и то са сваким смиреноумљем.
10. Пази на себе марљиво и сваког дана очекуј искушење које на тебе наилази, било да се ради о смрти, било о невољи, или о великој беди. И када дође, подноси га радо и без смућења, помишљајући да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Божије (Дап. 14,22).
11. Пази на себе марљиво у свему да не иштеш своју вољу и свој покој ни у речима, ни у делима, ни у помислима, већ се приљежно старај да дознаш вољу Божију и да је у потпуности извршиш, чак и кад буде изгледало тешко. Све поднеси и испуни Царстава ради небеског, верујући од срца да ти је то корисније од све људске мудрости: јер, Његова заповест јесте живот вечни. Они који траже Господа неће се лишити ниједног добра (Пс.33,11).
12. Пази на себе марљиво као онај који увек стоји пред лицем Божијим, и као онај који ни од кога ништа не очекује, осим – са вером – од Њега јединог. Ма у чему имао потребу, моли Бога да буде по Његовој вољи. За све што имаш увек благодари Богу као Онога који ти је све даровао. Уколико се лишиш нечега, немој се надати на човека, немој се жалости, нити ропћи, већ све подноси благодушно и без смућења, помишљајући у себи: „Достојан сам још већих скорби због грехова мојих. Уосталом, Бог ме може помиловати ако хоће“. Ако се будеш тако понашао, Он ће испунити сваку твоју потребу.
13. Пази на себе марљиво да се не сагласиш или да не примиш нешто пре него што се увериш да ти то Бог шаље од праведног труда. Тада прихвати са сваким миром. Ако, пак, видиш да је од неправде, или борбе, или лукавства и лицемерја, одбиј и одбаци понуђено, сећајући се да је боља ситница са страхом Божијим, него ли велике ризнице без страха (Прич.15,16).
14. Пази на себе марљиво и труди се да сачуваш ћутање, како би ти Бог даровао силу да се бориш и подвизаваш. Најзад, ако неко усхте да поговори са тобом, и ти у себи осетиш да је разговор оправдан и да је по Богу, онда је боље да се поговори него да се ћути, те отвори своја уста са страхом Божијим и трепетом, лице окренувши ка земљи. Нека ти реч буде са поштовањем и прикладна. Ради љубави се немој упуштати у дуг разговор, већ убрзо заћути. Уколико те нешто запитају, послушно одговори само неопходно, и даље не говори.
15. Пази на себе марљиво и уздржавај се и од похоте очију, слуха, језика и додира, као што се уздржаваш од блуда. Нека твоје очи увек гледају само тебе самог и твоје рукодеље. Немој их окретати према другом човеку, изузев кад постоји оправдани разлог. На жену или на лепог човека уопште немој да гледаш без потребе. Својим ушима не дозвољавај да слушају осуђивање, нити бескорисне разговоре. Нека твоја уста ћуте и немој говорити без потребе.
16. Читајући ово, љубљени, силно се побрини да (испуниш) оно што си чуо, како би те Бог покрио у часу искушења. Амин.