ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЈЕ УЧЕНИЦИМА
ДЕВЕТНАЕСТО СЛОВО
О страстима
1. И ја бих желео да са пророком Исаијом кажем: Трпех као породиља, (све док) се не исушише и истребише (Ис.42,14). Знамење да су се у теби исушиле и истребиле (страсти) јесте источник Светога Духа који кључа у теби, као што је рекао Спаситељ наш: Царство Божије… није овде или… онде, него унутра у вама (Лк. 17,21). Има (људи) који говоре о делима Царства, али их не чине; има и таквих који их чине, али не са (довољном) пажњом; док има и таквих, мада су ретки и тешко се налазе, на којима се испунила реч Спаситеља – да је унутра у њима. На такве је сишао Дух Свети Божији и на њима се испунила реч јеванђелисте Јована: Онима који верују у име његово… даде власт да буду чеда Божија, који се не родише од крви, ни од жеље телесне, ни од жеље мужевљеве, него од Бога (Јн.1,12-13). Они су се избавили од жалости које су постигле Еву: У боловима ћеш рађати децу (Пост.3,16). Они су се избавили од горке пресуде изречене Адаму: Проклета земља у делима твојим (Пост. 3,17). Они су примили радост какву је примила [Пресвета] Марија: Дух Свети доћи ће на тебе (Лк.1, 35). Као што је жалост постигла Еву и све њено семе до сада, тако је радост обузела [Пресвету] Марију и све њено семе до сада. Као што смо некад били синови Еве и препознавали њено проклетство на себи кроз своје бешчасне помисли, тако сада, кроз помисли Духа Светог и кроз страдања Христова, треба себе да видимо рођеним од Бога, уколико их заиста има у телу нашем. Јер, код апостола је написао: Сами себе испитајте… да ли је Исус Христос у вама? Сем ако у нечему нисте ваљани (2.Кор.13,5).
2. Док смо носили образ земљаног, распознавали смо да смо његови синови по нечасној твари његових помисли које живе у нама, тј. страстима. Они, пак, који су се обукли у образ Небескога, распознају да су Његови синови кроз Духа Светог који у њима живи. Тако је и Исаија узвикивао: Ради страха Твога Господе, примисмо у утробу, и одболовасмо и родисмо дух спасења (Ис.26, 18). И код Еклисијаста је написано: Пут Духа је као кости у утроби породиље (Проп.11,5). Као што је Пресвета Дева Њега носила у телу, тако га они који су примили благодат Духа Светога носе и срцима својим, по речи апостола: Да вам Отац небески да да ојачате Духом његовим у унутарњем човеку, да се Христос вером усели у срца ваша, да бисте, укорењени и утемељени у љубави, могли разумети са свима светима (шта је ширина и дужина, и дубина и висина) (Еф. 3,16-18). И опет он говори: А ово благо имамо у земљаним судовима, да преизобиље силе буде од Бога, а не од нас (2.Кор.4,7).
3. Ако си достигао оно о чему се каже: Сви се ми… преображавамо… у тај исти лик, из славе у славу (2.Кор.З,18) и ако се на теби испунила реч апостола: И мир Божији нека влада у срцима вашим (Кол.3,15), и: Ако је Христос у вама, ондаје тело мртво за грех (Рим.8,10); ако си достигао и оно о чему говори следећа реч: Из таме засија светлост… у срцима нашим (ради просветљења) знања (славе) Божије (2.Кор.4,6), и ако се на теби испунила реч: Нека буду бедра ваша опасана и светиљке запаљене, а ви слични људима који чекају господара свога, када ће се вратити са свадбе (Лк. 12,35), како ти се не би затворила уста међу светима, немајући шта да кажу у своје оправдање; ако знаш да је у твом сасуду јелеј као и код мудрих девојака, како би могао да уђеш у свадбену дворану и да не останеш напољу; ако си осетио да су ти дух, душа и тело беспрекорно сједињени и да ће у дан Господа нашег Исуса Христа устати без мане; ако те савест не изобличава и не опомиње; ако си постао дете, по речи Спаситеља: Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско (Мт. 19,14) – онда си заиста постао Његова невеста и Дух Свети те је увео у наслеђе, још док си у телу. А ако није тако, очекуј жалост и горко стењање, јер ће ти стид и срам бити претходница пред светима.
4. Знај да свети имају велику бригу и дању и ноћу, и да испитују своје делање и своје помисли како би спознали да ли се налазе под игом Бога и Светога Духа или не, као што и девица која устаје изјутра, одмах, пре сваког другог дела, стаје пред огледало да би видела да ли можда на лицу има неку мрљу која се не би допала њеном женику.
5. И тако, усрдно се подвизавај, брате, да у напорима срца и тела и са разумом стекнеш ону вечну радост. Јер, ретки су који се ње удостојавају, који су стекли духовни мач и ослободили душу своју и чула своја од сваке скверни страсти, као што је рекао апостол (2.Кор.7,1; Еф.6,17). Моћан је Бог да помогне немоћи нашој да се удостојимо (да будемо) са светима Његовим. Амин.