ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЈЕ УЧЕНИЦИМА
ПЕТНАЕСТО СЛОВО
О одрицању од света
1. Љубљени, постарајмо се о себи, јер је остало мало времена (1.Кор.7,29). Не може се старати о души онај ко се стара о телу. Као што је немогуће једним оком гледати на небо, а другим на земљу, тако је немогуће да се ум стара и о Божијем и о светском. Срамно је да се бринеш о ономе што ти неће бити од помоћи када изађеш из тела.
2. Имај на уму да те Бог гледа при свим делима која обављаш. Имај на уму да Бог види сваку помисао твоју.
3. Стиди се да помишљаш тајно на оно чега се стидиш да чиниш пред људима. Као што се дрво познаје по плоду, тако ум, по свом сагледавању, познаје помисли своје, и словесна душа по свом сагледавању познаје саму себе.
4. Немој се сматрати бестрасним све док те привлачи грех. Онај коме је дарована слобода (од страсти), више не размишља о ономе што је противприродно чинио. Немој се сматрати слободним све док жалостиш Господа свога. Јер, слобода не долази све док твоје срце има похоту према било чему светском.
5. Старај се о телу своме као о храму Божијем. Старај се као онај који има да васкрсне и да да одговор Богу. Бој се Бога као онај који има да да одговор за све што је учинио. Као што се стараш да излечиш тело када је рањено, тако се побрини да се оно јави бестрасно при васкрсењу.
6. Свакодневно испитуј коју си страст победио пре него што Богу узнесеш своје прозбе.
7. Као што земља не може донети плода без семена и воде, тако ни човек не може да се покаје без смиреноумља и телесног напора.
8. При погодном ваздуху ниче семење? Тако и човек цвета кроз заповести, када му је ум (усмерен) на њихово испуњавање. Исто чине и вера у Бога и страх Божији, када се не гази савест.
9. Гледај да се супротставиш помисли својој ако се, док седиш у својој келији, у тебе посеје блудна сласт и [пази се] да те не заведе. Постарај се да обновиш сећање на то да Бог гледа на тебе и да је пред Њим откривено све што помишљаш у срцу своме. Реци, дакле, души својој: „Кад се стидиш сличних себи грешника (и стараш се) да те не виде када грешиш, колико тек треба да се (плашиш да грешиш) пред Богом који види чак и оно што је сакривено у срцу твоме!“ Таквим расуђивањем срца страх Божији ће се обновити у твојој души и постаћеш непокретан (на страсти). Више те неће присиљавати страсти, као што је написано: Они који се уздају у Господа јесу као гора Сион; неће се довека поколебати онај ко обитава у Јерусалиму (Пс. 124,1).
10. Онај који верује да ће предстати Суду по изласку из тела, не може да осуђује ближњега ни за какво дело, будући да ће сам дати одговор Богу за сва своја дела, као што је писано. Нама, наиме, предстоји да предстанемо суду Христовом, да прими сваки оно што у телу учини, било добро или зло (2.Кор.5,10).
11. Онај који верује да Царство припада светима, труди се да се сачува (непорочним) чак и у малим и ништавним стварима, како би постао изабрани сасуд, као што је написано: Још је Царство небеско као мрежа која се баци у море и сабере рибе од сваке врсте. Кад се напуни, извукује на обалу и, поседавши, изаберу добре у судове, а лоше избаце напоље (Мт.13,47-48).
12. Онај ко верује да ће његово тело васкрснути у својој природи на дан васкрења, треба да се побрине да га очисти од сваке скверни. Јер, написано је: Који ће преобразити наше понижено тело, тако да буде саобразно телу славе његове, по сили којом Он може све учинити и себи покорити (Фил.3,21).
13. Онога у кога се уселила љубав према Богу више ништа светско не може одвојити од Њега, као што је написано: Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач (Рим.8,35).
14. Моћан је Бог да учини да се и ми нађемо у броју оних које ништа светско није одвојило од љубави Христове, како бисмо заједно са њима обрели милост силом Господа нашег Исуса Христа, коме заједно са беспочетним Оцем и животворним Духом [припада] слава сада и увек и у векове векова. Амин.