ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЈЕ УЧЕНИЦИМА
ДВАНАЕСТО СЛОВО
О вину
1. Тајна вина. (Оно је образ) људске природе (или човека) кои жели да сретне Бога. Он своје тело чува чистим како би Бог његово (дело) примио са радошћу.
2. Суд (за вино) се премазује смолом на одређени начин. То је изображење непорочности тела које је у сваком свом уду здраво (и чисто) од срамних страсти. Јер, није могуће да служи Богу онај ко служи било којој (телесној) сласти.
3. Као што није могуће улити вино у сасуд који није премазан смолом или који има било какву пукотину, тако ни ми не можемо угодити Богу ако у себи имамо мржњу или непријатељство. Испитајмо себе (да бисмо видели има ли их у нама), будући да оне ометају дело покајања.
4. Вино на почетку свог настанка превире. То је слика почетника који се смућују, све док не омужају и не уозбиље се.
5. Вино неће постати (добро) уколико се у њега не стави садра, као, уосталом, и квасац под меру. Тако ни почетник не може да напредује ако (остаје) при својој вољи, ако од својих отаца по Богу не прими квасац, и ако му не укажу пут, тј. ако му Бог не дарује да сам види тај пут.
6. (Вино) остављају у просторији (где га и праве) све док не одстоји. Тако и без безмолвија, злопаћења и сваког труда по Богу, почетник не може да дође до (непоколебивог) стања.
7. Вино у коме остане зрневље и петељке постаје кисело. Тако и почетници губе првобитну нарав коју су добили од својих отаца по Богу уколико се крећу међу својим сродницима по телу, или међу људима који се не држе истих напора и подвига као и они.
8. На вино стављају земљу да не би изветрило и да не би пропало. Тако ће и сав труд почетника бити узалудан ако не стекну смирење.
9. Вино које се често проба ветри и губи свој укус. Исто се дешава и са човеком који износи на видело дело своје: таштина поништава читав његов труд.
10. У сасуд вина који се остави отворен улазе мрски комарци и кваре га. Тако причљивост, шале и празнословље (кваре добро настројење почетника).
11. Вино које оставе на ветру губи своју боју и укус. Тако и гордост уништава сваки плод човеков.
12. Вино се смешта у подрум и чврсто затвара. Тако (слугу Божијег сакрива) безмолвије и ниподаштавање себе. Без безмолвија и овог самопорицања, човек не може да сачува свој труд.
13. Тако се поступа са вином све док не постане угодно свом сачинитељу, и док се он не порадује због свог плода. Тако све треба да чини и човек док његово дело не постане угодно Богу.
14. Као што се не може веровати на реч о каквоћи вина све док се не отвори и не проба, тако човек не може имати смелости у срцу своме и заобићи страх за себе све док не стане пред Бога и док Бог не призна дела његова као савршена.
15. Као што ће вино исцурити из суда који је напукао ако је домаћин немаран и не зна за истицање, тако ће и неко мало и незнатно (неприлично) дело погубити плод човека који је немаран.
16. Употребимо сву своју снагу, братијо, да бисмо се сачували од свега што је штетно, и милост Господња и благодат ће нам пружити смелост да у онај дан кажемо: „По немоћи својој ми смо употребили труд да сачувамо оно што нам је напомињала савест наша, али је Твоја сила, и милост, и помоћ, и покров, и опроштај и трпљење. Јер, ко сам ја? До сада сам био у рукама злих, од којих си ме Ти спасао. Немам ништа да Ти дам. Грешан сам и недостајан Твојих дарова. Но, Ти си ме сачувао од руке непријатеља мојих. Ти си Господ мој и Бог мој. И Твоја је слава, и милост, и покров, и помоћ, и сила у векове векова. Амин“.