(Постоји) тајна (у причи) о зрну горушичном, као што су рекли оци, да бисмо се ми подстакли да истражјемо њено значење, судећи по ономе што је написано: Царство небеско је као зрно горушично које узме човек и посеје на њиви својој. Оно је, истина, најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим (Мт.13,31-32). Такво је зрно горушично, таква су његова добра својства! (Господ) жели да му човек подражава у свему. Рекавши да је најмање од свију семена, Он нам наговештава смирење, како бисмо се и ми стављали ниже од свих људи; (говорећи) о томе да је израсло, Он напомиње о кротости и дуготрпљењу; његова пламена боја нас подстиче на чистоту и да немамо никакву телесну нечистоту; његова горчина нам саветује мржњу према страстима, јер они који желе свет осећају горчину; његов пријатан укус се не открива уколико се оно не иситни, што нас упућује на злопаћење; кад се ситни оно штипа очи, што указује на напор делања; њега такође употребљавају за премазивање мртвих удова, како не би трулили. Схватимо његово значење и следимо његова својства, а своје повређене удове намажимо како не би иструлели и напатили црве. Очовечити и изобразити у себи Господа Исуса – значи да се по својој сили побринемо да по њему настројимо себе за Њега. Ми треба да испитујемо да ли смо од тог зрна или не, да ли смо од његова састава и од његовог смиреног срца, да ли смо иситњени (у прах) као оно, да ли имамо горчину његову и укус његов. Дело милости Божије јесте да нас испуни снагом за тако нешто, по вољи Његовој. Њему, Оцу и Сину и Светоме Духу слава у векове. Амин.