ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЈЕ УЧЕНИЦИМА
ДРУГО СЛОВО
О природном закону
1. Не бих желео, братијо, да немате познање о следећем: У почетку је Бог створио човека и сместио га у рај. Човек је тада имао здрава осећања, сагласна свом природном устројству. Међутим, када је послушао обмањивача, његова осећања (чула) су постала противприродна, и он је удаљен од славе своје. Господ наш је, по великој благости Својој, указао милост роду човечијем. Слово постаде тело (Јн.1,14), тј. Он у свему нашем, осим греха, постаде савршен човек како би нашу противприродност променио у природност. Учинивши човеку такву милост, Он га опет враћа у рај – тиме што га (палог) подиже ([наравно], уколико он иде за Његовим стопама и заповестима које намје дао како бисмо побеђивали оне који су нас низвргли са славе наше), и тиме што му показује свето служење и чисти закон којим може да се поврати у своје природно стање, у коме гаје Бог саздао.
2. Према томе, ко жели да дође у своје природно стање и да се постави у стање [које је у складу са] природом ума, нека одсеца све своје телесне прохтеве. Постоји у нама природна чежња [за Богом], без које нема љубави: због тога је Данило назван мужем жеље (Дан.9,23). Њу је непријатељ [код нас] изменио у срамну похоту, у похоту за сваком нечистотом. У уму по природи постоји ревност по Богу, и без ње нема напретка, као што је написано код апостола: Ревнујте за веће дарове (1.Кор.12,31). Међутим, та ревност по Богу код нас се изменила у противприродну ревност, у ревност једног против другог, у међусобну завист и лаж. У уму постоји природан гнев и без њега човек не може стећи чистоту. Њу он неће постићи уколико се не буде гневио на све што у њега сеје непријатељ, као што се Финес, син Елеазаров, разгневио и заклао мужа и жену, после чега је престао гнев Господњи на народ (Број.25,7-9). Међутим, он се код нас променио у други гнев – у гнев на ближњег због разних непотребних и бескорисних ствари. Постоји у уму природна мржња. Тако је Илија, када је она наишла на њега, заклао лажне пророке (З.Цар.18,40). Слично је поступио Самуило са Агагом, царем амалијским (1.Цар.15,33). Без мржње према непријатељима част душе се неће пројавити. Међутим, она се код нас променила у противприродну мржњу према ближњем и у гнушање са одвратношћу. Ова мржња из нас изгони све врлине. Уму је својствено природно високоумље пред његовим непријатељима. Јов је, кад је оно наишло на њега, своје непријатеље обасуо прекором, говорећи им: Бешчасни и хулници, оскудни од сваког добра, које не сматрах достојним да буду са псима мога стада (Јов 30,1). Међутим, оно се код нас изменило: ми смо се смирили пред непријатељима, а држимо се високоумља у односу на ближње, рањавајући се међусобно и сматрајући себе праведнијим од других. А због таквог високоумља Бог људима постаје непријатељ. Ето шта је било саздано са човеком, и шта се после преслушања у њему изменило у толико страшне страсти.
3. Постарајмо се, љубљени, да се побринемо о напуштању (страсти) и да стекнемо оно што нам је показао Господ наш Исус Христос у Светом Телу Свом: јер, Он је Свет и у светима почива. Побринимо се о себи самима како бисмо угодили Богу по сили својој, упражњавајући делатне силе своје и (као на ваги) утврђујући све удове своје, све док не дођу у своје природно стање. Тако ћемо обрести милост у час искушења што наилази на свет (Лк. 21,26), молећи непрестано Његову благост да сапутствује нашем смирењу на спасење од непријатеља наших, јер је Његова сила, и помоћ и моћ у векове векова. Амин.