ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЈЕ УЧЕНИЦИМА
ПРВО СЛОВО
Заповести аве Исаије братији која живи са њим
1. Уколико желите да живите са мном, почујте Исуса ради.
2. Нека сваки иде у своју келију са страхом Божијим. По заповести Господњој, немојте ни рукодеље своје занемаривати.
3. Немојте бити немарни према свом поучавању и непрестаној молитви. Чувајте срце своје од страних помисли и немојте ништа помишљати ни о људима, ни о стварима овога света. Напротив, увек испитујте у чему се саплићете, старајући се да се исправите и молећи Бога са болом у срцу, сузама и злопаћењем [исцрпљивањем тела] да вам опрости и убудуће вас сачува од истог пада.
4. Свакодневно држите смрт пред очима. Брижљиво помишљајте о томе како ћете изаћи из тела, суочити се са властима таме које нас сусрећу у ваздуху, како ћете успети да без саплитања станете пред Бога, пружајући поглед и ка страшном дану Његовог Суда и узвраћања свакоме за дела, речи и помисли. Јер, све [је] обнажено и откривено пред очима Онога коме ћемо одговарати (Јев.4,13).
5. Без велике потребе немојте ништа говорити ни у трапези, ни у цркви. Немојте исправљати појца, осим уколико вас сам запита о нечему.
6. По недељу дана служите у кухињи са страхом Божијим, не остављајући своје почавање [тј. изговарање молитве].
7. Нека нико не иде у келију свога брата, и немојте желети да се пре времена видите.
8. При рукодељу немојте загледати ко боље ради – тј. да ли је боље урадио брат или ти.
9. Излазећи на посао, немојте празнословити, нити дозволите себи слободно (обраћање), већ нека сваки са страхом Божијим пази на себе и свој дух, на поучавање и молитву у тајности [у клети срца].
10. Када се заврши црквено сабрање или када устанете после јела, немојте седати да поговорите један са другим, чак ни о речима Господњим, него нека сваки иде у своју келију и плаче због грехова својих.
11. Уколико се јави потреба да са неким поговорите, реците што је могуће мање речи са смирењем и побожношћу, зато што вас Бог увек слуша.
12. Немојте се међусобно препирати ни због чега, и никога не оговарајте. Никога не осуђујте, никога не понижавајте ни устима, ни у срцу, и ни на кога не ропћите. Нека лаж не изађе из уста ваших и немојте желети да кажете или чујете било шта некорисно.
13. Не задржавајте у срцу свом ни злобу, ни мржњу, ни завист према ближњима. Немојте да вам је једно у устима, а друго у срцу, зато што се Бог не да обмањивати (Гал.6,7), већ све види – и тајно и јавно.
14. Ни једну помисао и невољу, ни једну жељу своју и ниједно подозрење немојте скривати у себи, већ слободно откријте свом ави. Што чујете од њега, са вером се потрудите и да испуните.
15. Пазите, немојте бити немарни према заповестима мојим, зато што (опростите ми) у том случају не можете живети са мном. Уколико их будете испуњавали, ја ћу за вас дати одговор пред Богом, а уколико их не будете испуњавали, Он ће од вас тражити одговор – и због вашег немара и због моје неплодности. Онога ко извршава моје заповести и тајно и јавно, Бог ће сачувати од сваког зла и покрити у сваком искушењу – и тајном и јавном.
16. Молим вас, братијо моја, сетите се због чега сте изашли из света и побрините се за своје спасење, да не буде узалудно ваше одрицање. (Побрините се) да се не постидите пред Богом и пред светима који су се, одрекавши се света Њега ради, добро подвизавали.
17. Избегавање препирки, злопаћење (подвизи и лишавања ради исцрпљивања тела), смирење и разумно одсецање своје воље у свему, неверовање у своју праведност, свагдашње држање својих грехова пред очима – у теби ће породити врлине. Знај да (сваки) покој (тела), ширина (широки пут, необузданост у свему, својевољност) и сујета упропаштавају сваки плод монашки.