ЖЕЗАЛ, ЖЕЗЛО, ПАЛИЦА, ПАТЕРИЦА - пастирски штап, украшен на врху крстом и двема змијама. Знак је епископске власти над разумним стадом Христовим. Подсећа на процветали Аронов жезал (види поднаслов испод). Даје се Архијерејима на дан њихове епископске хиротоније као символ духовне власти над разумним стадом Христовим. Архијерејски жезал означава власт Светога Духа која Архијерејима помаже у напасању и вођењу пастве на путу спасења. Змије на жезлу треба да подсећају Архијереје на мудрост (Мт 10,16), а крст - на славу Христову. Зато се архијерејски жезал назива и патерицом, коју су Архијереји примили од Христа преко Апостола (Мк 6,8) како би отачки руководили својом паством.
Опис и начин употребe
Поред архијерејског жезла, постоје игумански и архимандритски жезал, без змијских глава на врху као символ власти над повереним им манастирима. Жезал се даје новопосвећеном Архијереју после отпуста Литургије у току које је посвећен, а уз поуку Патријарха или најстаријег Архијереја који је учествовао у његовој хиротонији.
Жезал се назива још и патерица (грч: πατερίτσα), од грчке речи πατήρ, што значи отац. У манастирима, жезал добијају Архимандрити и игумани, у знак њихове духовне власти над монашком обитељи у којој су постављени за старешине. Жезал се прави са попречном, нешто извијеном пречком на врху, која може бити замењена змијским главама, које означавају мудрост пастирске власти. На врх жезла, ставља се крст. На архијерејској палици, а понекад и на архимандритској, код рукохвата се веша невелико златоткано платно, којим се обавија врх палице ради украшавања. Архијереј улази и излази са жезлом у рукама, док остало време жезло држи чтец који се зове "жезлоносац". Док држи жезло он нема права да се ослања на њега, него је дужан да га држи "обема рукама, мало подигнуто". За време малог и великог входа на Литургији, жезло се носи напред. Остало време држи га чтец, стојећи обично покрај Спаситељеве иконе на солеји.
Жезал Аронов
Један од свештених предмета у скинији, или тачније, у Светињи над светињама, била је и Аронова палица. Када су у време лутања по пустињи, нека племена почела да негодују што је за служење Богу при скинији, изабрано Левијево племе, одлучено је да се затражи пресуда Божија. Са овим циљем жезли свих племенских старешина положени су у скинију на једну ноћ. "А сутрадан дође Мојсије у шатор од сведочанства (скинија) и, гле, процветала палица Аронова, од дома Левијева; беше напупила и цветала, и бадеми зрели на њој" (4 Мој 17,1-8). У скинији је жезал (палица) чуван "за знак непокорнима", као спомен на овај догађај. Апостол Павле говори да је у ковчегу завета поред златног суда с маном и плочама завета, био и "процвали штап Аронов" (Јев 9,4).