СТИХАР (грч: στιχάριον); део богослужбене одеће коју носе сви чинови Црквене јерархије, па можемо рећи да је темељни, или основни део одежде свештенства; одећа слична грчком хитону и древно-римској туници, која је обичне беле боје и тек понегде извезена, ако се носи испод друге богослужбене одежде (свештеници и Епископи), или је богато украшена и у боји дана, ако је главни и највидљивији део одежде (ђакон и сви нижи чинови Црквене јерархије хиротесије).
Облик и символика
Рукави стихара су широки, нема крагну, са задње стране на леђима је извезен велики крст, облачи се преко главе и има са предње стране, на грудима, разрез са неколико дугмади ради лакшег облачења. Са обе стране, испод пазуха на доле, разрезан је, и ти се отвори учвршћују дугмадима. Дужина је толика да сеже до чланака.
Стихар означава "ризу спасења и одећу весеља", тј. спокојну савест и духовну радост у Господу. Управо због тога се током облачења стихара изговара молитва: "Зарадоваће се душа моја Господу, јер ме обуче у ризу спасења и одећом весеља одену ме, као женику метну ми венац, и као невесту украси ме красотом." Добро би било да је увек беле боје. Бела боја означава чистоту која се тражи од свештенослужитеља.
Историјат и употреба
Пошто стихар покрива цело тело, још се зове и ποδήρης (подирис), а исто тако се називала и Аронова одежда. Тим именом, подирисом, назива је и Павлин, Епископ тирски (III век). Стихар је данас заједничка одежда чтеца, ипођакона, ђакона, презвитера и Епископа и с обзиром на то да она подсећа на блиставу одећу Анђела који су се јавили женама мироносицама у време Христовог Васкрсења.
Архијерејски стихари разликују се по томе што су украшени рекама (ποταμοί) црвене, љубичасте или црне боје. У Руској Православној цркви, стихаром се назива само одежда коју носе чтеци, ипођакони и ђакони, а одежда коју носе презвитери и Епископи - подризник (испод ризе, тј. хаљине).