МАНТИЈА, РАСА; горња небогослужбена одећа свог свештенства и монаштва; одећа која се стално носи радним и празничним данима; одећа која покрива читаво тело осим главе, све до чланака. Када се говори о мантији, онда се разликују две одеће, горња и доња. У традицији монашког свештенства задржана је стара терминологија - раса и подрасник, а мирско свештенство већ одавно користи изразе горња и доња мантија. Доња мантија је обично од лакшег материјала, црне боје и облачи се преко кошуље и панталона, а горња преко ње, али у званичним и парадним приликама. Сва одликовања иду на горњу а не на доњу мантију, која се зато сматра интимном одећом, а горња званичном. Мантија је временом добијала свој облик. У средњем веку, што је видљиво са фресака и икона, то је била широка, не много обликована одећа, а касније поприма свој облик, стил и модел.
Начин употребе
Својим слободним ширењем она као да изображава крила Анђела, због чега се некада зове "анђелска одежда". Обухватајући читаво тело, мантија символизује свепокривајућу силу Божију, а такође и строгост, побожност и смирење. Приликом обављања богослужења, клирици су дужни да носе мантију (Законоправило, 18. правило Св. Никифора). Обична мантија је црне боје и на себи нема никакве украсе, а ретко се среће у сивој варијанти. Мантије тамнољубичасте боје, црвене или понекад чак и беле боје, могу носити само Архијереји. Право ношења мантије добија се на рукоположењу у неки од Црквених чинова, или на монашком постригу. Без мантије не може да се обави никакво свештенодејство.
У Цркви постоји неколико стилова кројења мантија. Руски стил је на преклоп са једном дугметом са стране за закопчавање. Мантија српског стила се облачи преко главе и има дугмад са предње стране до врата. Грчка мантија је на преклоп, али има конопац око струка који служи за закопчавање.